Котрљање равницом: Произвођач зачинске паприке Јовица Марјановић из Новог Кнежевца

Јовица објашњава да паприку сеје већ 26 сезона и да је зимски период био добар, земљиште је на време припремљено, бачено и заорано основно ђубриво.

– Паприка је посејана 27.марта и семену треба десетак дана да набубри и тада има потребе за топлотом да би се развијала клица, међутим тада је наступио доста хладнији период, а семену је потребно 280 сати средњих дневних температура да би никло. Земљиште се угрејало почетком маја и кренуло је ницање и мислим да ће све бити у реду, неће доћи до заостајања у порасту усева. Обично се услови за ницање створе око 1.маја, а ако се од кише створи покорица на земљишту она се скида грабљицама и паприка ниче најкасније до 10.маја. Било је разних прилика, па када су услови били добри редови паприке су се указали већ 24.априла, а једне године тек 21.маја – објашњава Марјановић.

Марјановић наглашава да је код зачинске паприке врло важно да усев има нормалан лагани раст, да има много топлих сунчаних дана када формира плод, материје и боју које јој дају квалитет. Сетва из расада омогућава већи род, чак четири или пет брања, а директна сетва из семена даје до три брања, већ у зависности када бербу прекину први мразеви.

– Из директне сетве се добија убедљиво најквалитетнија зачинска паприка – категоричан је Марјановић. – Ако се оствари врхунски квалитет црвених плодова и прерада, онда се постиже и најбоља цена. Ако је квалитет лошији и јефтинија паприка то одговара индустријској преради, а изузетан квалитет ми постижемо традиционалним начином прераде и постижемо бољу цену. под зачинском паприком имамо два хектара, а и prеthodnih сезона смо је узгајали на површини од једног до два хектара. Принос може да буде од четири до 15 тона у сувом ратарењу, када се сложи добра година, што буде сваких седам-осам година, а са заливањем су приноси већи. Најбоље је заливање кап по кап из трака јер ту онда здравствено стање усева није угрожено и могу се додавати храњиве материје. За врхунски квалитет црвених плодова заливање мора да се прекине око 10.августа, јер не требају килограми једре паприке него плодови који имају добру суву материју и јако добру боју.

Јовица Марјановић је по струци дипломирани машински инжењер са специјализацијом из заваривања, а када је у време транзиције остао без посла у Ливници „Кикинда“, направио је универзалну машину за плетење жице и једно време радио на црно, није прихватио понуде да иде у Канаду и Немачку, јер једноставно није хтео да оде из Новог Кнежевца. Успео је да се запосли у Прехрамбеној индустрији „Алева“ почетком 1995. године и послушао савет тадашњег директора Милета Клепића „да ко буде имао десет кокошака и баштицу, тај ће преживети“.

- У Подлокању сам добио два јутра дедовине и имао јутро земље у Новом Кнежевцу, а 1996. године сам обрађивао 12 јутара земље, производио arpayik, паприку и друго, а имао сам само бицикл и ручне параче својеручне израде. Када су продаване акције „Алеве“, паре које сам добио уложио сам у куповину земље и механизације, и нисам се покајао – каже Јовица Марјановић.

Произвођач зачинске паприке из Новог Кнежевца наглашава да је циљ његовог газдинства да произведе финални зачин који има минимум 300 АСТ-а, а иначе по светским и нашим правилницима деликатесна зачинска паприка има 100, екстра деликатесна 120, а из породичне мануфактуре Марјановића никада није испод 300, чак је прошле и ранијих година достигао боју од 450 и 475 АСТ-а, што превазлази учинак и најбољих светских произвођача из Чилеа, Колумбије и Шпаније. – У погледу трошкова, када наступи сушни период, могу рећи да заливање усева кап по кап није јефтино, јер за један хектар само за траке треба издвојити око 50.000 динара, бунари и пумпе се амортизују више година и треба потрошити доста бензина. Заливањем се може одржавати и оправдати просечна производња од осам до 10 тона по хектару која даје врхунски квалитет. Могао бих да произведем и 20 тона по једном јутру, али већи род паприке не може дати квалитет зачина већи од 220 АСТ-а. Ми од 10 до 12 килограма убране паприке произведемо килограм млевене зачинске паприке, што зависи од тога како ће се паприка понашати приликом природног сушења и ферментације које траје 30 до 40 дана, без чега нема стабилне боје, ароме и свих особености које утичу на квалитет зачина – казује Марјановић.

Код Марјановића се избегава брање црвених плодова паприке кад је роса па је берба од 8 до 14 сати, да се плодови од росе не замажу прашином, јер се касније тешко очисте, поготово што у преради примењују њихово суво прање. Јовица Марјановић објашњава да у поступку прераде има седам-осам операција сувог прања плодова, од брања до паковања у мреже за сушење које се практикује уместо низања у венце као некада, јер је продуктивније и захтева мање радне снаге, па до цепања плодова и одстрањивања семена и петељки. За природно сушење паприке користи се наменски изграђен чардак где може на висини од шест метара да се окачи и суши 1.200 венаца паприке у мрежама, што је око осам тона сировине, а остатак од око 600 венаца се качи у две котарке, тако да се постиже капацитет до 12 тона свеже убране паприке.

– Прераду обично почињемо почетком октобра, у зависности када је кренуло прво брање паприке. Лане је пет жена на цепању паприке радило 100 дана. Супруга Зорица је на преради организатор и учесник у том делу посла где је укључена весела екипа састављена од родбине и комшиница која ради око пет сати дневно у опуштеној атмосфери. Учинак у нашем пољопривредном газдинству зависи искључиво од сопственог ангажовања и шта нам бог да од временских услова. Све зависи од природних услова и рада чланова породице и мале увежбане екипе до осам надничара која дневно убере до 1.100 килограма паприке. Највећи трошкови су производња сирове паприке и њено брање на њиви, а показала се јасном рачуница у опредељењу да се посветимо преради зачинске паприке до крајњег производа – наглашава Марјановић.

Саговорник нашег листа прецизира да би за десет тона убране паприке лане испоруком индустријском прерађивачу остварио приход од 500.000 динара, а да су њивски трошкови износили 400.000, па би зарадио око 100.000 динара. Не таји да је сопственом прерадом зачинске паприке прошле године имао обрт у газдинству од 2,5 милиона динара, а укупни трошкови су били 1,2 милиона динара.

– Квалитетна зачинска паприка има муштерија. Користе је многи ресторани, месари и кулинари из наше земље и окружења, при чему је највећа реклама, од уста до уста. Многи победници кулинарских фешти своје специјалитете зачине нашом паприком и сваке сезоне поручују да их не оставим без зачина. Обично до краја марта успем да продам сву зачинску паприку. Нисам одушевљен када неко зове телефоном па каже да „овакву паприку још нисмо видели“, јер то ја већ знам – каже Марјановић.

Милорад Митровић