Biolog i fotograf prirode Jožef Gergelj iz Sente: Vredi poraniti i biti nevidljiv dok se priroda budi
Već četiri decenije Jožef Gergelj iz Sente oštrim okom, kroz objektiv fotoaparata posmatra i snima ptice, životinjski i biljni svet Potisja, a svoje prefinjeno fotografsko umeće upravo je predstavio na uzložbi “Pro natura - o prirodi za prirodu” u kanjiškoj Galeriji “Tihamer Dobo”.
Gergelj redovno obilazi kanjiški Jaraš i druge lokalitete u Potisju, intenzivno iz godine u godinu prati prirodni fenomen cvetanja reke Tise, a svojevremeno i diplomski rad na Katedri za biologiju Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, posvetio je živom svetu i pticama ribnjaka Kapetanski rit i Jaraša.
- Volim ovo podneblje jer je priroda raznovrsna, jer tu su lesni pašnjak i slatine, priobalje, šume i reka Tisa, kao i ribnjak koji se naslanja na obod Subotičko horgoške peščare. U takvom prirodnom ambijentu jako je raznovrstan biljni i životinjski svet, pa uvek ima šta da se fotografiše. Najviše volim da fotografišem ptice iz zaklona, iz automobila i kada ujutro rano izlazim u prirodu. Uvek, kada čovek provede više vremena u prirodi, nađe nešto interesantno što vredi ovekovečiti i posle prikazati ljudima koji nisu toliko skloni da sve to primete i vide, ili čak i ne znaju da postoje takve vrste biljaka i životinja u našoj okolini - objašnjava Gergelj.
- Ptice mnogo stradaju, pa upravo imamo veliki međunarodni projekat na sprečavanju stradanja ptica od elektrodistribucije. Naši članovi volonteri pregledaju i prate više od 400 kilometara dalekovoda, da se sagleda gde su najugroženija mesta i gde ptice najviše stradaju. Drugi problem je što se sve više preoravaju pašnjaci i zelene površine, tako da je u zadnjih 20 godina više od 20.000 hektara travnatih površina nestalo, što su bila prirodna staništa ptica i životinja. Najveći “neprijatelj” život sveta je poljoprivreda, tako da treba naći ravnotežu između proizvodnje hrane i zaštite prirode. Tu vidim najveću ulogu civilnih organizacija da utiču na resorno ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, da se ne dozvoljavaju određene delatnosti i gradnje koje ugrožavaju životnu sredinu - naglašava Jožef Gergelj.
Po struci biolog, a po profesiji novinar u dnevnom listu “Mađar so”, pored novinske fotografije Gergelju je u slobodnom vremenu preokupacija fotografisanje prirode. Objavio je i nekoliko knjiga, između ostalog i “Ptičji kalendar”. Fotografije prirode je prikazivao na izložbama u zemlji i inostranstvu, a na domaćim i međunarodnim konkursima osvajao je brojne nagrade. Između ostalog, lane je bio “Fotograf prirode godine”, na konkursu Mađarskog fotografskog društva “Natur art”, najvećem takmičenju fotografa prirode u Karpatskom basenu, na kome je bilo preko 4.000 fotografija više od 250 autora, a prvu nagradu dobio je u kategoriji “Čovek i okolina” za fotografiju jato gačaca koji izleće iz dima na zapaljenom smetlištu kod Čoke.
- Pored dobrog foto aparata, objektiva i oštrog oka da nastane dobra fotografija u prirodi neophodna je dobra volja, istrajnost, strpljenje, odanost i posvećenost prirodi, ali i malo predznanja. Čovek treba znati šta traži u prirodi, ali pored fotografa koji su verzirani u snimanju i najveći laici mogu otkriti interesantne i zanimljive detalje u prirodi. Samo treba izaći u prirodu i prošetati otvorenih očiju - ukazuje Gergelj.
Biolog i fotograf prirode iz Sente kaže da uvek ustaje rano, te da naročito sada u proleće vredi ustati i izaći u prirodu zajedno sa osvitom zore, još pre izlaska sunca.
- Živi svet u prirodi se budi kada počne da svanjiva i čovek ako hoće da nevidljiv u prirodi, da zauzme neki zaklon u čeki, odakle će da prati šta se dešava i fotografiše. Pošto najviše fotografišem ptice i životinje, treba uvek dobro da se sakrijem da se ne ometa normalan život ptica i ostalog živog sveta u okruženju, jer u suprotnom onda to više nisu autentične fotografije ako se na fotografijama vidi da su ptice i životinje plaše čoveka. Da bismo bili nevidljivi u prirodi moramo izgraditi dobre čeke, zauzeti dobre zaklone, mada često sam uspevao fotografisati autentične prizore i iz automobile, kada polako stižem na odredište. Tada ptice i životinje ne vide čoveka, jer manje se plaše automobila. Uspevao sam i na taj način da se približim nekim pticama, mladim lisicama i drugim životinjama. Objektiv treba uvek biti spreman za reagovanje u pravom trenutku - predočava Gergelj.
M. Mitrović
