Bračni par Vostrikov život u Moskvi zamenio životom u Rakovcu: Jedna je Srbija

Prvi susret sa Srbijom imao je u februaru 2016. kada je došao u Loznicu da „izvidi“ situaciju i prvi utisak je bio dovoljan da pita ženu da li bi mogli da probaju da žive u našoj zemlji, a odluka je pala sledećeg leta prilikom posete Novom Sadu.

- Došao sam u Srbiju jer volim ovu državu i srpski narod! Mnogo sam proputovao, ali jedna je Srbija! Pravoslavna je zemlja, ovdašnji ljudi voli Ruse, srpska duša je slična ruskoj i zato mi je draga. Ima ovde problema kao i u svim drugim državama, ali mi za život potpuno odgovara – dobri su ljudi, dobra hrana, dobra vina, dobra rakija, i što je vrlo važno, nema saobraćajne gužve kao u Moskvi zbog koje sam po nekoliko sati gubio dok bih došao do posla. Ovde mi se dopada i to što se svi poznaju i kad prođeš ulicom obavezno svi jedni druge pozdravljaju. Ne mogu sada da zamislim neko drugo mesto za život. Verovatno ih ima, ali ako mogu da biram, onda je moj izbor Srbija – priča prepun vedrine Aleksej Vostrikov na odličnom srpskom jeziku, za koji kaže da je počeo da ga uči uz majstore koji su mu radili na kući.

Sa suprugom Olgom i dvoje mlađe dece, gimnazijalcem Fedorom i desetogodišnjom Taisijom, Aleksej već pet godina živi u Rakovcu. Najstariji sin Jevgenij - Ženja ostao na Kipru gde su zajedno živeli tri godine, dok funta nije otišla u nebesa, pa je bilo teško platiti školovanje. Izbor Rakovca kao mesta za život bio je slučajan, ali ne i odluka da to bude u okolini Novog Sada koji se oboma dopao zbog toga što pruža puno mogućnosti pogotovo za decu. Kupili su kuću koju su u potpunosti izmenili i prilagodili svojim potrebama i ukusu, tako ona sada ima osim stambenih prostorija, saunu, stolarsku radionicu, studio u kom Aleksej snima reklame, vinoteku...  Svako do njih dvoje utisnuo je u nju svoj pečat, čineći je kutkom po njihovoj meri.

-Žena je bila za Novi Sad, kao što je na Kipru zbog mora i sunca pronašla sebe, ali ja ne volim život u gradu. Mogu da provedem u njemu neko vreme, međutim, rado se vraćam kući u Rakovac, odakle s uživanjem iz daljine mogu da posmatram Novi Sad. Ovde sam shvatio šta znači živeti polako. Kada živiš polako, imaš vremena da razumeš i vidiš sve. Prvi pogled može da zavara – priča ovaj Moskovljanin koji iako profesor fizike,nikad nije predavao u školi, kao ni supruga koja je profesor nemačkog jezika.

Dok je bio mlad, Aleksej je radio na glavnom TV kanalu Rusije kao spiker za šta se dodatno školovao dve godine, i kako kaže, bio vrlo popularan. Nakon toga pozajmljivao je svoj glas u serijama, filmovima, reklamama... Njegov glas može se čuti u Rusiji u Gaspromovim, Mekdonaldsovim, reklamama za kolgejt pastu, jakobs kafu, karlsbergovo i mnoga druga piva... Ni sam više ne može da nabroji za koga je sve snimao. Ali,time se i u Rakovcu bavi. Snima glas u svom studiju, šalje elektronskim putem naročiocima u Rusiju i od toga živi s porodicom.

Osim što je pogodno mesto za život, Srbija je po mišljenju  ruskog para Vostrikov, mesto za umetnost. Aleksejeva supruga Olga je slikanjem počela da se bavi dok su živeli u Moskvi, ali je tek ovde njen umetnički dar došao potpuno do izražaja. Inspiraciju nalazi u svemu što je okružuje i to prenosi na platno i predmete. Određene tehnike je usvojila od Nemanje Apatovića iz Sremskih Karlovaca, čoveka sa nebrojeno talenata, za koga kaže da bi mu u Moskvi cena bila astronomska.

Došavši u Srbiju dao je oduška svojoj skrivenoj ljubavi prema obradi drveta. Svojevremeno je pohađao stolarski kurs i polako nabavljao alata. Prvi put se okušao u restauraciji nameštaja, tačnije fotelje koju je neko odbacio, na Kipru. Sada je toliko ovladao tim zanatom, da osim što popravlja, i pravi za svoju dušu i potrebe pojedine komade, pa čak i česterfild, i pita se što to nije i ranije radio. 

- Oduvek su me zanati zanimali, a sada vidim da i na Internetu postoji veliko interesovanje za ljude koji umeju nešto da prave - kaže Aleksej. - Ne radim za prodaju, moja želja je bila da naučim. I naučio sam. Sad mogu da napravim kožnu fotelju koja košta 1.500 evra u Evropi. Mislim da nema puno ljudi u Srbiji koji mogu da naprave česterfild, ali ja ne vidim sebe kao majstora koji svaki dan pravi isti komad. Mene zanima da nešto naučim i prenesem to drugima. U tome je za mene lepota, jer svi time nešto dobijaju.

Iz te potrebe rodila se ideja da snima emisije o starim zanatima i ljudima iz Srbije koji se njima bave i plasira ih preko Jutjub kanala, u prvom redu publici u Rusiji. Napravio je Jutjub kanal – www.youtube.com/c/diktordelaet,  čija gledanost ide uzlaznom linijom. Za prva tri meseca premašio je 2.400 pratilaca.

- Odabrao sam pravu temu, pre svega jer mene to zanima, a i drugi ljudi vole da gledaju - iskreno će Aleksej. - Moja emisija na Jutjub kanalu je priča ne samo o starim zanatima, nego o ljudima, njihovim sudbinama i temelji se na mojoj ljubavi prema Srbiji. Svaki heroj iz filma je moj brat jer ja poštujem čoveka sa zlatnim rukama, a u Srbiji je puno takvih.

Prvu emisiju snimio je na samom kraju prošle godine i zacrtao da svake nedelje plasira novu priču.

- Želim da otvorim Srbiju sa moje tačke gledišta za Ruse i druge narode, i sada hoću da napravim kanal i na engleskom jeziku da bi se priča o ovoj zemlji širila i na to govorno područje – kaže Aleksej Vostikov.

Zorica Milosavljević