Брачни пар Востриков живот у Москви заменио животом у Раковцу: Једна је Србија
Живот у светској метрополи, родној Москви, након што је пропутовао Јапан, Кину и многобројне европске земаље, пословно или као туриста, и три године проведене на Кипру, спикер Алексеј Востриков заменио је ипак животом у Србији, и то у селу Раковцу на Фрушкој гори, који у садашњем комшилуку због бројних Руса који су се такође ту настанили, у шали називају Русковац.
Први сусрет са Србијом имао је у фебруару 2016. када је дошао у Лозницу да „извиди“ ситуацију и први утисак је био довољан да пита жену да ли би могли да пробају да живе у нашој земљи, а одлука је пала следећег лета приликом посете Новом Саду.
- Дошао сам у Србију јер волим ову државу и српски народ! Много сам пропутовао, али једна је Србија! Православна је земља, овдашњи људи воли Русе, српска душа је слична руској и зато ми је драга. Има овде проблема као и у свим другим државама, али ми за живот потпуно одговара – добри су људи, добра храна, добра вина, добра ракија, и што је врло важно, нема саобраћајне гужве као у Москви због које сам по неколико сати губио док бих дошао до посла. Овде ми се допада и то што се сви познају и кад прођеш улицом обавезно сви једни друге поздрављају. Не могу сада да замислим неко друго место за живот. Вероватно их има, али ако могу да бирам, онда је мој избор Србија – прича препун ведрине Алексеј Востриков на одличном српском језику, за који каже да је почео да га учи уз мајсторе који су му радили на кући.
Са супругом Олгом и двоје млађе деце, гимназијалцем Федором и десетогодишњом Таисијом, Алексеј већ пет година живи у Раковцу. Најстарији син Јевгениј - Жења остао на Кипру где су заједно живели три године, док фунта није отишла у небеса, па је било тешко платити школовање. Избор Раковца као места за живот био је случајан, али не и одлука да то буде у околини Новог Сада који се обома допао због тога што пружа пуно могућности поготово за децу. Купили су кућу коју су у потпуности изменили и прилагодили својим потребама и укусу, тако она сада има осим стамбених просторија, сауну, столарску радионицу, студио у ком Алексеј снима рекламе, винотеку... Свако до њих двоје утиснуо је у њу свој печат, чинећи је кутком по њиховој мери.
-Жена је била за Нови Сад, као што је на Кипру због мора и сунца пронашла себе, али ја не волим живот у граду. Могу да проведем у њему неко време, међутим, радо се враћам кући у Раковац, одакле с уживањем из даљине могу да посматрам Нови Сад. Овде сам схватио шта значи живети полако. Када живиш полако, имаш времена да разумеш и видиш све. Први поглед може да завара – прича овај Московљанин који иако професор физике,никад није предавао у школи, као ни супруга која је професор немачког језика.
Док је био млад, Алексеј је радио на главном ТВ каналу Русије као спикер за шта се додатно школовао две године, и како каже, био врло популаран. Након тога позајмљивао је свој глас у серијама, филмовима, рекламама... Његов глас може се чути у Русији у Гаспромовим, Мекдоналдсовим, рекламама за колгејт пасту, јакобс кафу, карлсбергово и многа друга пива... Ни сам више не може да наброји за кога је све снимао. Али,тиме се и у Раковцу бави. Снима глас у свом студију, шаље електронским путем нарочиоцима у Русију и од тога живи с породицом.
Осим што је погодно место за живот, Србија је по мишљењу руског пара Востриков, место за уметност. Алексејева супруга Олга је сликањем почела да се бави док су живели у Москви, али је тек овде њен уметнички дар дошао потпуно до изражаја. Инспирацију налази у свему што је окружује и то преноси на платно и предмете. Одређене технике је усвојила од Немање Апатовића из Сремских Карловаца, човека са небројено талената, за кога каже да би му у Москви цена била астрономска.
Дошавши у Србију дао је одушка својој скривеној љубави према обради дрвета. Својевремено је похађао столарски курс и полако набављао алата. Први пут се окушао у рестаурацији намештаја, тачније фотеље коју је неко одбацио, на Кипру. Сада је толико овладао тим занатом, да осим што поправља, и прави за своју душу и потребе поједине комаде, па чак и честерфилд, и пита се што то није и раније радио.
- Одувек су ме занати занимали, а сада видим да и на Интернету постоји велико интересовање за људе који умеју нешто да праве - каже Алексеј. - Не радим за продају, моја жеља је била да научим. И научио сам. Сад могу да направим кожну фотељу која кошта 1.500 евра у Европи. Мислим да нема пуно људи у Србији који могу да направе честерфилд, али ја не видим себе као мајстора који сваки дан прави исти комад. Мене занима да нешто научим и пренесем то другима. У томе је за мене лепота, јер сви тиме нешто добијају.
Из те потребе родила се идеја да снима емисије о старим занатима и људима из Србије који се њима баве и пласира их преко Јутјуб канала, у првом реду публици у Русији. Направио је Јутјуб канал – www.youtube.com/c/diktordelaet, чија гледаност иде узлазном линијом. За прва три месеца премашио је 2.400 пратилаца.
- Одабрао сам праву тему, пре свега јер мене то занима, а и други људи воле да гледају - искрено ће Алексеј. - Моја емисија на Јутјуб каналу је прича не само о старим занатима, него о људима, њиховим судбинама и темељи се на мојој љубави према Србији. Сваки херој из филма је мој брат јер ја поштујем човека са златним рукама, а у Србији је пуно таквих.
Прву емисију снимио је на самом крају прошле године и зацртао да сваке недеље пласира нову причу.
- Желим да отворим Србију са моје тачке гледишта за Русе и друге народе, и сада хоћу да направим канал и на енглеском језику да би се прича о овој земљи ширила и на то говорно подручје – каже Алексеј Востиков.
Зорица Милосављевић
