Obeležen dan Biblioteke Matice Srpske

- Misija Matice srpske, od njenog nastajanja do danas, je da objavljivanjem dela savremenih autora predstavi ono najbolje što srpska književnost ima da ponudi. S druge strane, u ovoj ustanovi čuvaju se neka od najvažnijih rukopisnih izdanja i na taj način brine o kulturnoj baštini srpskog naroda od neprocenjive vrednosti – rekla je na jučerašnjoj svečanosti Maja Gojković, potpredesnica Vlade i ministar kulture i informisanja. - Matica srpska, najstarija književna, kulturna i naučna ustanova u našoj zemlji, jedan je od simbola srpskog naroda i njegove vekovne borbe za opstanak i oslobođenje na prostorima gde je vekovima živeo. Ta borba, verovatno jedna od najvažnijih, vođena je na polju kulture, jer upravo ona čuva identitet svakog naroda, određuje njegov sistem vrednosti i predstavlja oslonac njegovog razvoja. Intelektualna i kulturna elita koja je osnovala ovu ustanovu, nastavila je da je brižljivo vodi i čuva tokom skoro dva veka postojanja.

Govoreći o značaju Biblioteke koja je osnovana i razvijala se zajedno s Maticom, njenoj neraskidivoj povezanosti sa Novim Sadom Maja Gojković je ukazala da se njenim preseljenjem načinilo od ovog grada centar srpske kulture toga doba i dalo velikih zamah razvoju umetnosti i kulture u mnogim drugih oblasti.

- U savremenom dobu važno je da institucije poput ove ne budu samo okamenjeni prikazi slavne prošlosti, već i da idu u korak s vremenom. U svom glavnom cilju, negovanju nacionalnog i kulturnog identiteta, jedan od najvećih izazova koji stoji pred Maticom srpskom je kako te tradicionalne vrednosti približiti mlađim generacijama, često okrenutim sadržajima koji imaju karakter prolaznosti i nepostojanosti - navela je ministarka kulture. - Jedan od načina za afirmaciju i popularizaciju tradicionalnih umetničkih izraza kod mlađih generacija svakako je putem njihovih predstavljanja savremenim sredstvima komunikacije. Biblioteka Matice srpske i na tom polju ne zaostaje za najuglednijim ustanovama u svetu.

Podatak da Biblioteka danas čuva preko četiri miliona različitih rukopisa, po njenim rečima, slikovito govori da se nalazimo u autentičnom hramu knjige i pisane reči. Knjiga nikada neće izgubiti svoje mesto koje ima u obrazovanju i razvoju ličnosti.

– Sve dobro što savremenici stvaraju danas, počiva, pored ostalog, na bogatom nasleđu koje su nam ostavili naši preci. Očuvanje kulturne baštine jeste i mora biti prioritet svake odgovorne kulturne politike. Tokom blizu dva veka postojanja, Matica srpska i njene ustanove i odeljenja postavili su standarde, ne samo u našoj zemlji već i šire, kako se neguje kultura jednog naroda. Biblioteke su čuvari našeg kolektivnog pamćenja. Velika je čast, ali i obaveza, nastavljati delo onih koji su Maticu stvorili i izgradili. Ministarstvo kulture u njoj vidi ne samo ustanovu od nemerljivog nacionalnog značaja, već i jednog od ključnih saradnika u ostvarivanju strateških ciljeva naše kulture – ukazala je Maja Gojković naglašavajući da čvrsto veruje da će Matica srpska i u budućnosti ostati svetli primer institucije koja kulturu čuva od zaborava, obogaćuje je i unapređuje.

- Biblioteka Matice srpske je insitucija od prvorazrednog nacionalnog značaja tako da podršku koju ima od Pokrajinske vlade ne vidimo kao obavezu, nego kao dug velikanima koji su stvorili ovu Maticu i ostavili nam je u amanet, a sa druge strane i kao privilegiju da unapređuje rad same ustanove - rekla je Dragana Milošević, pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i najavila prostorno proširenje zgrade Biblioteke nephodno za njen veliki fond od preko četiri i po miliona knjiga i rukopisa i desetine hiljada publikacija. Pokrajinska vlada će biti jedan od glavnih nosilaca rešenja tog problema pri dogradnji objekta za čuvanje svih vrednih knjiga i publikacija koje čine kulturni identitet izdvajajući određena sredstva za taj projekat koji već duže vreme čeka takvu priliku.

Predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić je čestitajući Dan Biblioteke ukazao da je to praznik svih onih kojima je stalo do kulturnih vrednosti, a koje bez biblioteka ne bi postojale. Po njegovim rečima, biblioteke su mesta na kojima se ne uči samo, ne čita, ne dolazi do saznanja, nego se tu sanja i kreira ono što je bjudućnost kulture i čitavog naroda. Čuvanjem biblioteka gradimo budućnost i Srbije i celog srpskog naroda. Beseda o knjizi upravnika BMS Selimira Radulovića bila je posvećena, uz sećanje na aprilske dane 1999. i kako je rekao „velikom srpskom, austrijskom i svetskom piscu“ Peteru Handkeu. Podsetio je i na još jednog nobelovca, nepravedno zaboravljenog britanskog književnika Harolda Pintera. Na jučerašnjoj svečanosti uručena je nagrada Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske koja je ove godine pripala akademiku Goranu Petroviću. Žiri za dodelu nagrade činili su akademik Miro Vuksanović (predsednik), profesor emeritus Slavko Gordić i Dušica Grbić, arheograf savetnik.

– Kao pripovedač i romanopisac Petrović se izdvojio po snažnom književnom daru, oslonjen je na pripovedačku tradiciju, a istovremeno u najboljem smislu je moderan, pisac bogate narativne imaginacije, majstor stila, jezika i kompozicije - navedeno je u obrazloženju žirija.  –- Posao pisca uzdizao je i dok je u kraljevačkoj biblioteci „Stefan Prvovenčani“ uspešno radio desetak godina. Sada je u stručnom savetu Biblioteke SANU.

Primajući ovo ugledno priznanje Goran Petrović je govorio o svojoj vezanosti za Maticu srpsku i njen Letopis još od studentskih dana. Svoju drugu knjigu „Atlas opisan nebom“ objavio je 1993. pod okriljem Matice srpske, gde je održano i njegovo prvo književno veče. Dvadeset osam godina kasnije dobija pohvalu od BMS koja u njemu ođekuje rečima zahvalnosti. Svoju poetsku besedu posvetio je meri jezika. Povodom nagrade Zlatna knjiga u Biblioteci Matice srpske će biti upriličen i okrugli sto o ukupnom delu Gorana Petrovića, a zatim i štampan zbornik radova iznesenih tom prilikom.

Zahvalnicu Biblioteke Matice srpske juče je dobila Narodna biblioteka Srbije, za dugogodišnju izuzetnu saradnju koju je primio upravnik Vladimir Pištalo. Zahvaljujući se u ime svih onih koji rade u Narodnoj biblioteci, Pištalo je ukazao da je stvaranje individualni, a kultura kolektivni napor. Bibliotekari, po njegovim rečima, osećaju da rade pleminit posao i na svima nama je da im ukažemo dužno poštovanje.    

N. Popov