Vujović: Podrška inovacijama za smanjenje aerozagađenja

Na predstavljanju 14 najinovativnijih lokalnih ideja za smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha na skupu u organizaciji UNDP-a u Beogradu, Vujovićeva je poručila da je poboljšanje kvaliteta vazduha zajednička briga i borba svih u društvu.



Podsetila je da je Ministarstvo raspisalo konkurse za zamenu kotlarnica u pravnim licima, kao i za individualna domaćinstva i pošumljavanje.



Navela je da je više od 50 lokalnih samouprava dobilo sredstva na konkursu, i dodala da će i sredstva iz kredita biti namenjena za zamenu ktolarnica, kao i da će to biti učinjeno prvo u Kragujevcu.



Ministarka kaže da je za rešavanje problema zagađenja vazduha važan međusektorski rad, a da samo zajedničkim naporima možemo da rešimo višsedecenijske probleme.



Među glavnim emiterima zagađujućih materija u Srbiji su rudarska industrija i energetski sektor, kao i sektor saobraćaja i građevinarstvo, a stalna predstavnica Programa Ujedinjenih nacija za razvoj u Srbiji Fransin Pikap kaže da su dodatni problem i individualna ložišta i nesanitarne deponije.



Pikapova je rekla da ljudi u Srbiji postaju sve svesniji i zabrinutiji zbog uticaja zagađenja vazduha na kvalitet života i zdravlje i naglasila važnost adekvatnih i efikasnih mera za praćenje kvaliteta vazduha i adekvatno izveštavanje.



"Uz podršku SZO i UNICEF-a, UNDP mobiliše i okuplja međunarodne razvojne partnere, donatore, predstavnike nacionalnog i lokalnog nivoa vlasti, akademsku zajednicu i inovatore iz privatnog sektora kako bi pomogli u suzbijanju zagađenja vazduha u Srbiji," istakla je Fransin Pikap.



Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar je navela da su pristup informacijama o kvalitetu vazduha i dobro upravljanje važni faktori da bi se uhvatilo u koštac sa problemom zagađenja.



Ona je navela da je EU je u Srbiji u poslednjih 15 godina investirala više od 400 miliona evra u zaštitu životne sredine, uključujući i sredstva za sprečavanje aero zagađenja.



"Nedavni projekti uključivali su postavljanje filtera na termoelektranama u Obrenovcu, Moravi i Kostolcu, postavljanje stanica za merenje kvaliteta vazduha i pružanje stručne pomoći za klimatsko delovanje", rekla je Norčič Štamcarova.



Čestitala je Srbiji na usvajanju Zakona o klimatskim promenama i najavila da će ove godine, uz podršku EU, Ministarstvo zaštite životne sredine predstaviti javnosti Nacionalnu strategiju za zaštitu vazduha.



Ona je rekla da će se za vreme pristupnih pregovora od Srbije traziti da uskladi regulative u oblasti zaštite životne sredine sa EU i da pokaže da će moći da sprovede zakone iz te oblasti.



Direktor Svetske zdravstvene organizacije u Srbiji Marijan Ivanuša rekao je da zagađenje vazduha, uprkos tome što je manje štetno od pušenja duvana, i dalje predstavlja na globalnom nivou najveći rizik po zdravlje i životnu sredinu.



Poručio je da sistem za praćenje kvaliteta vazduha mora da bude pouzdan, i da uključi i merenje kvaliteta, ali praćenje posledica po zdravlje od zagađenja vazduha.



"Monitoring je od velike važnosti. Dobro životno okruženje ne treba da se gleda kao trošak, nego kao poslovna prilika", rekao je Ivanuša.



Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić je rekao da su veoma važni redovan monitoring i izveštavanje o kvalitetu vazduha i da je od 2019. godine pokrenuta aplikacija "Beoeko" koja prikazuje stanje kvaliteta vazduha u realnom vremenu.



Osim razvoja sistema javnog prevoza i saobraćajne infrastrukture, Radojičić kaže da je za poboljšanje kvaliteta vazduha pođednako važan sektor energetike i energetske efikasnosti.



"Danas je na teritoriji Beograda ostalo oko 14 kotlarnica na mazut, a nekada ih je bilo čak 1.300. U naredne dve godine ugasićemo sedam kotlarnica, dok je ove godine u planu gašenje još tri kotlarnice u osnovnim školama koje će biti priključene na sistem daljinskog grejanja, za šta je iz budžeta opredeljeno 14 miliona dinara", kaže Radojičić.



Zahvalio je UNDP-u i Vladi Slovačke koji su poklonili studiju isplativosti o kapacitetu solarnih kolektora za pripremu potrošne tople vode na javnim zgradama u Beogradu, a ovaj projekat je na razmatranju za implementaciju.



Naveo je da se ove godine počinje sa termalnom rehabilitacijom četiri javne zgrade, i to Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Gradske biblioteke i Stacionara, a taj projekat finansiran je iz IPA fonda EU i uz kredit EBRD-a od pet miliona evra.



Direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova kaže da je anketa UNICEF pokazala da 56 odsto mladih u Srbiji smatra da su klimatske pormene i zaštita životne sredine prioritetna pitanja koja se moraju rešavati.



Na skupu je uručena nagrada pobedniku konkursa za "Informacioni sistem za mapiranje mesta paljenja strnjike", koji je osmislio tim Instituta Biosens iz Novog Sada.