Olga Odanović o novoj seriji RTS-a: „Radio Mileva” me je spasila

Serija kroz plejadu živopisnih karaktera, koji se u njoj pojavljuju, priča o neskladu generacija i sukobu različitih naravi i stavova „pod istim krovom” i stavlja ih u niz komičnih zapleta i obrta. U ulozi Mileve Majstorović, penzionerke koja je ceo radni vek provela kao sekretarica predsednika opštine, koja sve zna, sve ume i u sve se razume, gledamo glumicu Olgu Odanović, kraljicu komedije, koja nam je još jednom pokazala zašto važi za jednu od najboljih baš u ovom žanru.

Komedija je najteži žanr, a čini mi se da je još teže uraditi je za televiziju, jer morate da „prebacite” preko ekrana i doprete do publike. U pozorištu je to drugačije jer je ono živa stvar, priča nam glumica Olga Odanović i dodaje da se nada da će gledaoci zavoleti „Radio Milevu” i da će ova serija ući u domove.

Kako dodaje, prepoznaće svako ili komšinicu ili upravnika zgrade, frizerku koja tu radi u blizini i sve druge.

Živopisni su likovi, od krvi i mesa. Srećna sam jer ova serija sa sobom nosi jednu vedrinu i radost glumačke igre. Tematski je drugačija od svega, liči na ljude. Topla je i mislim da će ljudi imati u čemu da uživaju kada se vrata svih tih stanova u našoj zgradi budu otvorila, kaže Odanovićeva.

Glumica dodaje da joj je bilo veoma izazovno da kroz ovu seriju ilustruje karakter i lik kojeg bi svi trebalo da prepoznamo iz života.

Volim da igram nekoga ko je živ, ko zaista postoji, kao što je to slučaj sa likovima u ovoj seriji. Ja u svojoj zgradi imam ženu koja je vrlo slična Milevi, baš kao i čoveka koji je upravnik zgrade, koji je možda malo mekši od ovog u našoj seriji, priča Olga Odanović i dodaje da je uopšte naporno graditi novu ulogu.

Scenario za prvu i drugu epizodu, kako dodaje, dobila je kada su nas zatvorili u martu prošle godine.

Prvo čitanje je jako važno jer je prvi utisak najvažniji, a ja sam odmah rekla da su svi likovi toliko dobro napisani da sam svakog vizuelno uspela da doživim. Ovo je komedija i karaktera i situacije, a serija je vodviljska po ritmu i brzini. Verujem će svaka sledeća epizoda koja dolazi biti zanimljivija, složenija i kompleksnija u svim tim odnosima, što porodičnim što komšijskim. Videćete ko su svi ti ljudi pojedinačno, a onda ko su oni u porodici, svako od njih čini mikro svet za sebe. Otkrivamo i neke njihove opsesije, interese i nastranosti, najavljuje naša sagovornica.

Budući da je u poslednjih nekoliko godina ostvarila vrlo zapažene uloge u domaćim serijama glumica kaže da se uvek bori da nikada ne liči na ono što je prethodno radila, zbog toga su joj i bile važne probe koje je imala sa kolegama pred početak snimanja serije „Radio Mileva”.

Glumac uvek mora da se bori protiv toga da ne liči na ono što je radio pre nekoliko godina, sve to mora da se izbriše gumicom. Ja sam se trudila kao da sam pisala biografiju, jer to volim da radim i dan danas, kao da sam na akademiji posle 35 godina iskustva. Sve zaboravim, uvek mi je kao prvi put i trudim se da ni u obrisima nema onoga što je bilo. Čak je u ovom scenariju bilo nekih reči koje su podsećale na neke stvari koje sam ranije radila, ali sam to odmah rezala, „štrikala” u dogovoru sa rediteljem, priznaje Olga Odanović.

Ceo proces snimanja nove serije za nju je bio, kako kaže, jako kreativan, lud i radostan. Glumica priznaje i da joj je period dok je snimala seriju izlečio dušu budući da ju je pandemija koronavirusa usporila.

Ja se pravim luda, uopšte ne mogu da pričam o pandemiji, malo sam se umorila, hoću da živim da radim svoj posao. Užasno je teško, virus definitivno postoji, ali mislim da sve nekako ide iz glave i da sa tom glavom koju nosite morate da mislite da će biti dobro, iskrena je Olga Odanović.

Kako dodaje, bila je do te mere okupirana ovim poslom da je samo spavala i išla na snimanje.

Glumica Olga Odanović ovih dana priprema i predstavu „Vuci i ovce” u Narodnom pozorištu u Beogradu u režiji Egona Savina, a kako kaže pozorište joj veoma nedostaje, a budući da posao na daskama podrazumeva trening, ističe i da joj fali kontinuitet u radu.

Pozorište je jedna disciplina, to je kao da ste u sportu, potreban mi je trening. Morate da budete u kondiciji. Mi igramo u Narodnom pozorištu „Belu kafu” često koliko nam termini i mogućnosti dozvoljavaju, a ja sam primetila prošlog meseca kada smo igrali da nemam kondiciju, priča glumica.

Kako dodaje, ubilo ih je ovih godinu dana neigranja, srušen im je ritam koji glumci koji redovno igraju u pozorištu imaju.

Nije nimalo naivno. Pred svaku predastavu imam neku vrstu treme i strah da će mi ponestati snage. Pozorište je živa stvar i zahteva da ste stalno u nekom buđenju emocija, a narušavanjem ovog ritma nam je to sada vrlo komplikovano, kazala je Odanovićeva.

Nisam gledala ni vesti, ni čitala novine kako bih se informisala o tome koliko je zaraženih. I to me je i spasilo, izvuklo iz celog ovog ludila. Kad uđete u to nema kraja, a ja hoću da radim svoj posao. I, uopšte, insistiram da ljudi rade, mislim da će ih rad i osloboditi od sveg ludila. Nažalost cela planeta je u tome pa ne možemo mi biti izuzeti. Ne znam kako bih preživela od oktobra do sada. Da nisam snimala verovatno bih završila u ludnici, jer pozorišta nema, a našla sam spas u snimanju serije „Radio Mileva”, poručila je naša sagovornica.

Glumica ističe da nije često u karijeri imala priliku da igra glavne uloge na televiziji. Aktivnije je počela da snima tek 20 godina od kako je počela da se profesionalno bavi glumom. Iako ima mnogo iskustva u poslu, kaže da nikada ne zna kako će publika da reaguje na određeni projekat jer su vremena takva da je i publika danas čudnog ukusa, pa se ne može unapred predosetiti šta im najviše prija. Ipak, smatra da su sa serijom „Radio Mileva“ na dobrom tragu da uspeju.

Ova serija me vraća u vremena kada su bile neke serije kroz koje su se za likove vezivale porodice, ja sam obožavala takve, kao što je to bio „Bolji život”, „Pozorište u kući”, „Više od igre”, „Ljubav na seoski način” i druge, kaže Olga Odanović, koju su poslednjih godina obeležile i uloge Zlatane u seriji „Selo gori, a baba se češlja” i Milijarde u „Vojnoj akademiji”, a s jeseni ćemo je gledati i u filmu „Leto kada sam naučila da letim”, koji je ocenila kao dečiji film za odrasle.

Vladimir Bijelić