Олга Одановић о новој серији РТС-а: „Радио Милева” ме је спасила

Серија кроз плејаду живописних карактера, који се у њој појављују, прича о нескладу генерација и сукобу различитих нарави и ставова „под истим кровом” и ставља их у низ комичних заплета и обрта. У улози Милеве Мајсторовић, пензионерке која је цео радни век провела као секретарица председника општине, која све зна, све уме и у све се разуме, гледамо глумицу Олгу Одановић, краљицу комедије, која нам је још једном показала зашто важи за једну од најбољих баш у овом жанру.

Комедија је најтежи жанр, а чини ми се да је још теже урадити је за телевизију, јер морате да „пребаците” преко екрана и допрете до публике. У позоришту је то другачије јер је оно жива ствар, прича нам глумица Олга Одановић и додаје да се нада да ће гледаоци заволети „Радио Милеву” и да ће ова серија ући у домове.

Како додаје, препознаће свако или комшиницу или управника зграде, фризерку која ту ради у близини и све друге.

Живописни су ликови, од крви и меса. Срећна сам јер ова серија са собом носи једну ведрину и радост глумачке игре. Тематски је другачија од свега, личи на људе. Топла је и мислим да ће људи имати у чему да уживају када се врата свих тих станова у нашој згради буду отворила, каже Одановићева.

Глумица додаје да јој је било веома изазовно да кроз ову серију илуструје карактер и лик којег би сви требало да препознамо из живота.

Волим да играм некога ко је жив, ко заиста постоји, као што је то случај са ликовима у овој серији. Ја у својој згради имам жену која је врло слична Милеви, баш као и човека који је управник зграде, који је можда мало мекши од овог у нашој серији, прича Олга Одановић и додаје да је уопште напорно градити нову улогу.

Сценарио за прву и другу епизоду, како додаје, добила је када су нас затворили у марту прошле године.

Прво читање је јако важно јер је први утисак најважнији, а ја сам одмах рекла да су сви ликови толико добро написани да сам сваког визуелно успела да доживим. Ово је комедија и карактера и ситуације, а серија је водвиљска по ритму и брзини. Верујем ће свака следећа епизода која долази бити занимљивија, сложенија и комплекснија у свим тим односима, што породичним што комшијским. Видећете ко су сви ти људи појединачно, а онда ко су они у породици, свако од њих чини микро свет за себе. Откривамо и неке њихове опсесије, интересе и настраности, најављује наша саговорница.

Будући да је у последњих неколико година остварила врло запажене улоге у домаћим серијама глумица каже да се увек бори да никада не личи на оно што је prеthodno радила, због тога су јој и биле важне пробе које је имала са колегама пред почетак снимања серије „Радио Милева”.

Глумац увек мора да се бори против тога да не личи на оно што је радио пре неколико година, све то мора да се избрише гумицом. Ја сам се трудила као да сам писала биографију, јер то волим да радим и дан данас, као да сам на академији после 35 година искуства. Све заборавим, увек ми је као први пут и трудим се да ни у обрисима нема онога што је било. Чак је у овом сценарију било неких речи које су подсећале на неке ствари које сам раније радила, али сам то одмах резала, „штрикала” у договору са редитељем, признаје Олга Одановић.

Цео процес снимања нове серије за њу је био, како каже, јако креативан, луд и радостан. Глумица признаје и да јој је период док је снимала серију излечио душу будући да ју је пандемија коронавируса успорила.

Ја се правим луда, уопште не могу да причам о пандемији, мало сам се уморила, хоћу да живим да радим свој посао. Ужасно је тешко, вирус дефинитивно постоји, али мислим да све некако иде из главе и да са том главом коју носите морате да мислите да ће бити добро, искрена је Олга Одановић.

Како додаје, била је до те мере окупирана овим послом да је само спавала и ишла на снимање.

Глумица Олга Одановић ових дана припрема и представу „Вуци и овце” у Народном позоришту у Београду у режији Егона Савина, а како каже позориште јој веома недостаје, а будући да посао на даскама подразумева тренинг, истиче и да јој фали континуитет у раду.

Позориште је једна дисциплина, то је као да сте у спорту, потребан ми је тренинг. Морате да будете у кондицији. Ми играмо у Народном позоришту „Белу кафу” често колико нам термини и могућности дозвољавају, а ја сам приметила прошлог месеца када смо играли да немам кондицију, прича глумица.

Како додаје, убило их је ових годину дана неиграња, срушен им је ритам који глумци који редовно играју у позоришту имају.

Није нимало наивно. Пред сваку предаставу имам неку врсту треме и страх да ће ми понестати снаге. Позориште је жива ствар и захтева да сте стално у неком буђењу емоција, а нарушавањем овог ритма нам је то сада врло компликовано, казала је Одановићева.

Нисам гледала ни вести, ни читала новине како бих се информисала о томе колико је заражених. И то ме је и спасило, извукло из целог овог лудила. Кад уђете у то нема краја, а ја хоћу да радим свој посао. И, уопште, инсистирам да људи раде, мислим да ће их рад и ослободити од свег лудила. Нажалост цела планета је у томе па не можемо ми бити изузети. Не знам како бих преживела од октобра до сада. Да нисам снимала вероватно бих завршила у лудници, јер позоришта нема, а нашла сам спас у снимању серије „Радио Милева”, поручила је наша саговорница.

Глумица истиче да није често у каријери имала прилику да игра главне улоге на телевизији. Активније је почела да снима тек 20 година од како је почела да се професионално бави глумом. Иако има много искуства у послу, каже да никада не зна како ће публика да реагује на одређени пројекат јер су времена таква да је и публика данас чудног укуса, па се не може унапред предосетити шта им највише прија. Ипак, сматра да су са серијом „Радио Милева“ на добром трагу да успеју.

Ова серија ме враћа у времена када су биле неке серије кроз које су се за ликове везивале породице, ја сам обожавала такве, као што је то био „Бољи живот”, „Позориште у кући”, „Више од игре”, „Љубав на сеоски начин” и друге, каже Олга Одановић, коју су последњих година обележиле и улоге Златане у серији „Село гори, а баба се чешља” и Милијарде у „Војној академији”, а с јесени ћемо је гледати и у филму „Лето када сам научила да летим”, који је оценила као дечији филм за одрасле.

Владимир Бијелић