Članovi SANU mogli bi ove godine postati i neki uglednici Matice srpske

Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, književnik i proučavalac književnosti prof. dr Dragan Stanić (Trstenik, 1956), u svetu poezije poznat pod pseudonimom Ivan Negrišorac, na čelu je Matice srpske od 2012. godine. Objavio je petnaest knjiga poezije, za koje je dobio najznačajnija pesnička priznanja, od Zmajeve nagrade do Žičke hrisovulje, autor je i jednog romana, nekoliko drama, kao i zbirki rasprava i esejističkih zapisa „Istraga predaka“ i „Njegoševski pokret otpora“. Priredio je dvadesetak knjiga i bio član uredništva ili glavni urednik u niza književnih časopisa, među kojima i Letopisa Matice srpske, a od 2017. uređuje Literary Links, časopis za srpsku književnost i kulturu koji izlazi na engleskom jeziku. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, nemački, francuski, mađarski, rumunski, slovenački, slovački, rusinski, makedonski, češki, grčki, jermenski, turski, kineski jezik. Za sveukupni rad na širenju kulture, obrazovanja i nauke nagrađen je Vukovom nagradom Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, ordenom Konstantina Filosofa Slovenske unije iz Češke, a nosilac je i Ordena Svetog cara Konstantina i Ordena Svetog despota Stefana Lazarevića Srpske pravoslavne crkve.

Pesnik, esejista, antologičar Selimir Radulović (Cetinje, 1953) objavio je do sada deset pesničkih knjiga, pet knjiga izabranih pesama i četiri knjige izabranih i novih pesama. U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I–V), o njegovom pesničkom delu objavljene su dve knjige – „Lako jezgro pesništva” Slobodana Žunjića i „Za svetlom iz očeve kolibe” Saše Radojčića, te objavljena dva zbornika radova. Autor je nekoliko antologija/hrestomatija, među kojima je i „Zlatni vek srpskog pesništva”, zatim knjige književno-kritičkih tekstova „Povoj i članci” (1987) i knjiga ogleda „Svetlo iz očeve kolibe”(2015) i „Ono malo soli” (2020). Izdavačka kuća „Čigoja” objavila je, u kolekciji Odgovori, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem „Očevo lice knjige” (2017). Za svoj književni rad dobio je niz priznanja, od Zlatne medalje za zasluge, kojom ga je odlikovao predsednik Srbije, Novembarske povelje Novog Sada, Iskre kulture, Vukove nagrade, Kočićevog pera, do Nagrade za životno delo Zavoda za kulturu Vojvodine...

Teoretičar i istoričar književnosti i kulture i književni kritičar prof. dr Milivoj Nenin (Lok, 1956) od 2005. redovni je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U svom plodnom radu najviše se bazira na književnosti 20. veka. Najpoznatija njegova dela su „S-aveti kritike, s-okovi poezije”, „S merom i bez nje”, „Suočavanja”, „Stvari koje su prošle”, „Stari lisac”, „Srpska pesnička moderna”, „Slučajna knjiga”, „Sitne knjige”, „Slatka knjiga”, „Sedam beležaka”, „Savičenta”, „Sveti miris pamtiveka”... Priredio je i tridesetak knjiga, među kojima je i izbor pripovedaka naših pisaca “Između mašte i stvarnosti”. Dobitnik je nekoliko književnih priznanja, poput nagrade „Milan Bogdanović”.

Inače, među kandidatima za akademike su i članovi Upravnog odbora MS prof. dr Rajna Dragićević i dr Marko Nedić, zatim univerzitetski profesori Milo Lompar, Radivoje Mikić, Mihajlo Pantić, Goran Maksimović i Zorica Nestorović, kao i pisci Radovan Beli Marković, Miroslav Maksimović, Zoran Živković, Vladan Matijević i germanista Miodrag Loma. Podsetimo, prema proceduri SANU, prvi krug izbornog procesa trebalo bi da bude okončan do kraja maja, tako da bi u junu predlozi kandidata koji su dobili potreban broj glasova u odeljenjima mogli biti prosleđeni Predsedništvu. Potom sledi letnja pauza da bi početkom jeseni i svi članovi Aklademije dobili spisak kandidata koji su prošli preliminarno glasanje, i o njima će se izjašnjavati na Izbornoj skupštini SANU, koja će biti održana 4. novembra.

M. S.