Чланови САНУ могли би ове године постати и неки угледници Матице српске

Професор Филозофског факултета у Новом Саду, књижевник и проучавалац књижевности проф. др Драган Станић (Трстеник, 1956), у свету поезије познат под псеудонимом Иван Негришорац, на челу је Матице српске од 2012. године. Објавио је петнаест књига поезије, за које је добио најзначајнија песничка признања, од Змајеве награде до Жичке хрисовуље, аутор је и једног романа, неколико драма, као и збирки расправа и есејистичких записа „Истрага предака“ и „Његошевски покрет отпора“. Приредио је двадесетак књига и био члан уредништва или главни уредник у низа књижевних часописа, међу којима и Летописа Матице српске, а од 2017. уређује Litеrary Линкс, часопис за српску књижевност и културу који излази на енглеском језику. Песме су му превођене на енглески, руски, немачки, француски, мађарски, румунски, словеначки, словачки, русински, македонски, чешки, грчки, јерменски, турски, кинески језик. За свеукупни рад на ширењу културе, образовања и науке награђен је Вуковом наградом Културно-просветне заједнице Србије, орденом Константина Философа Словенске уније из Чешке, а носилац је и Ордена Светог цара Константина и Ордена Светог деспота Стефана Лазаревића Српске православне цркве.

Песник, есејиста, антологичар Селимир Радуловић (Цетиње, 1953) објавио је до сада десет песничких књига, пет књига изабраних песама и четири књиге изабраних и нових песама. У издању Српске књижевне задруге и Православне речи објављена су му Изабрана дела (И–В), о његовом песничком делу објављене су две књиге – „Лако језгро песништва” Слободана Жуњића и „За светлом из очеве колибе” Саше Радојчића, те објављена два зборника радова. Аутор је неколико антологија/хрестоматија, међу којима је и „Златни век српског песништва”, затим књиге књижевно-критичких текстова „Повој и чланци” (1987) и књига огледа „Светло из очеве колибе”(2015) и „Оно мало соли” (2020). Издавачка кућа „Чигоја” објавила је, у колекцији Одговори, књигу разговора Милоша Јевтића са Селимиром Радуловићем „Очево лице књиге” (2017). За свој књижевни рад добио је низ признања, од Златне медаље за заслуге, којом га је одликовао председник Србије, Новембарске повеље Новог Сада, Искре културе, Вукове награде, Кочићевог пера, до Награде за животно дело Завода за културу Војводине...

Теоретичар и историчар књижевности и културе и књижевни критичар проф. др Миливој Ненин (Лок, 1956) од 2005. редовни је професор на Филозофском факултету у Новом Саду. У свом плодном раду највише се базира на књижевности 20. века. Најпознатија његова дела су „С-авети критике, с-окови поезије”, „С мером и без ње”, „Суочавања”, „Ствари које су прошле”, „Стари лисац”, „Српска песничка модерна”, „Случајна књига”, „Ситне књиге”, „Слатка књига”, „Седам бележака”, „Савичента”, „Свети мирис памтивека”... Приредио је и тридесетак књига, међу којима је и избор приповедака наших писаца “Између маште и стварности”. Добитник је неколико књижевних признања, попут награде „Милан Богдановић”.

Иначе, међу кандидатима за академике су и чланови Управног одбора МС проф. др Рајна Драгићевић и др Марко Недић, затим универзитетски професори Мило Ломпар, Радивоје Микић, Михајло Пантић, Горан Максимовић и Зорица Несторовић, као и писци Радован Бели Марковић, Мирослав Максимовић, Зоран Живковић, Владан Матијевић и германиста Миодраг Лома. Подсетимо, према процедури САНУ, први круг изборног процеса требало би да буде окончан до краја маја, тако да би у јуну предлози кандидата који су добили потребан број гласова у одељењима могли бити прослеђени Председништву. Потом следи летња пауза да би почетком јесени и сви чланови Акладемије добили списак кандидата који су прошли прелиминарно гласање, и о њима ће се изјашњавати на Изборној скупштини САНУ, која ће бити одржана 4. новембра.

М. С.