Tribina onlajn za Međunarodni dan maternjeg jezika

Cilj tribine je očuvanje i razvoj maternjeg jezika, promovisanje jezičke kulture, a Dejan Masliković ispred Ministarstva kulture i informisanja je naglasio da je ćirilica prepoznata kao identitet države Srbije.

On je istakao podatak da oko 60.000 učenika u Srbiji pohađa nastavu na 13 manjinskih jezika i da bi, generalno gledano, pitanje jezika i njegovog negovanja i očuvanja, trebalo da bude resor i državnih uprava i Ministarstva prosvete.

Predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika, lingvista Sreto Tanasić, smatra da je srpski jezik zapravo ugrožen od strane države i čini mu se da je status manjinskih jezika važniji od rešenja statusa srpskog jezika, što bi trebalo da bude esencija.

“Srpski jezik smatra se da je službeni u Srbiji, ali nije ništa učinjeno da on to zaista i postane, da se ozvaniči kao nacionalni jezik, kako stoji u Ustavu Srbije”, kaže Tanasić.

Njemu se čini kao da srpski jezik postaje nešto manje važno, usputno, više kao kolokvijalni jezik, što smatra nedopustivim.

“Država se u različitim prilikama različito odnosi prema srpskom jeziku, nekada se ponašaju kao da mi iz Odbora ne postojimo, a onda nam se sledeći put obrate", naveo je on.

Opet, u raznim veoma značajnim povodima nisu nas kontaktirali, rekao je Tanasić, koji ima generalni stav da država mora više da se uključi u negovanje srpskog jezika.

Profesor na Filološkom fakultetu Aleksandar Milanović ukazao je na to da u srpskom društvu postoji veliko interesovanje za srpski jezik, što po njemu dokazuju i pisma čitalaca u medijima, koji javno raspravljaju o pravopisu i sličnim temama na stupcima štampanih novina.

Podsetio je da je država Srbija donela zakon o službenoj upotrebi srpskoj jezika, ali da se ipak ne zna tačan zakonski okvir - šta mora, a šta ne mora biti napisano ćirilicom.

“Ne treba da se plašimo zaštite ćirilice, kao ni da se plašimo zabrane latinice. Niko razuman toga ne bi trebalo da se pribojava”, izričit je Milanović.

Onda je izdvojio dnevne novine “Večernje novosti” i “Politiku” koje su jedne od retkih koje i dalje izlaze na ćirilici, a da većina medija danas i nisu u vlasništvu Srbije, već stranih kompanija koje, kako smatra, vode kampanju protiv ćirilice.

Takođe postoji sukob kulture, jer tržište određuje srpsku kulturu, ističe profesor i navodi da mnogi književni izdavači govore kako je veća zarada kada se štampa delo na latinici nego na ćirilici, što mu je, kaže, nezamislivo.

“Srpska kultura je formirana na osnovu književnosti, i kada bismo izdvojili najznačajnije ličnosti srpske kulture, na tom spisku će najviše biti upravo književnika”, zaključio je Milanović.

Direktorka Biblioteke grada Beograda Jasmina Ninkov naglasila je činjenicu da svaka opština danas mora da ima biblioteku da bi mogla da se naziva opštinom, to je jedan od najvažnijih uslova.

Na taj način, prema njenim rečima, u svim tim manjim mestima po Srbiji to je mnogima jedini način da dođu u neki dodir sa kulturom.

Ninkov je podvukla da je jezik - osnovni vid identiteta, a da je rad sa decom najvažniji.

“U našoj biblioteci mi se najviše bavimo decom, učimo ih da je potrebno da čitaju što više. Ako se deca ne susretnu sa knjigom u najmlađem uzrastu, onda će kasnije čitanje knjiga shvatiti samo kao potrebu ili moranje”, kazala je Ninkov.

“Nagrade su kod nas dobijala deca za najveći broj pročitanih knjiga u godini, i tako su laureati bili oni sa 200 ili 300 knjiga, što vam je jedna dnevno. Bez dobrog poznavanja srpskog jezika, neće ljudi dobro govoriti ni druge jezike”, zaključila je Ninkov.

Da nisu sva ministarstva pođednako zainteresovana za očuvanje srpskog jezika, mišljenja je poznati istoričar Dejan Ristić, koji smatra da inače ima suviše propisa, a da pitanje primene tih propisa nije od presudne važnosti.

Pomenuo je da bi trebalo što više magazina da bude na srpskom jeziku, a da su mnogi prevashodno na latinici.

Riastić je dao predlog da se u državnoj upravi otvori radno mesto zaduženo za srpski jezik i ćirilicu, jer to do sada nikada nije urađeno.

Time bi se doprinelo očuvanju maternjeg jezika i nacionalnog pisma, i to lice u državnim organima bi se samo o tome staralo, s čime se složio i Dejan Masliković iz Ministarstva kulture i informisanja.

Tribina je mogla uživo da se prati preko YouTube kanala medijske kuće Color Media.