Трибина онлајн за Међународни дан матерњег језика

Циљ трибине је очување и развој матерњег језика, промовисање језичке културе, а Дејан Масликовић испред Министарства културе и информисања је нагласио да је ћирилица препозната као идентитет државе Србије.

Он је истакао податак да око 60.000 ученика у Србији похађа наставу на 13 мањинских језика и да би, генерално гледано, питање језика и његовог неговања и очувања, требало да буде ресор и државних управа и Министарства просвете.

Председник Одбора за стандардизацију српског језика, лингвиста Срето Танасић, сматра да је српски језик заправо угрожен од стране државе и чини му се да је статус мањинских језика важнији од решења статуса српског језика, што би требало да буде есенција.

“Српски језик сматра се да је службени у Србији, али није ништа учињено да он то заиста и постане, да се озваничи као национални језик, како стоји у Уставу Србије”, каже Танасић.

Њему се чини као да српски језик постаје нешто мање важно, успутно, више као колоквијални језик, што сматра недопустивим.

“Држава се у различитим приликама различито односи према српском језику, некада се понашају као да ми из Одбора не постојимо, а онда нам се следећи пут обрате", навео је он.

Опет, у разним веома значајним поводима нису нас контактирали, рекао је Танасић, који има генерални став да држава мора више да се укључи у неговање српског језика.

Професор на Филолошком факултету Александар Милановић указао је на то да у српском друштву постоји велико интересовање за српски језик, што по њему доказују и писма читалаца у медијима, који јавно расправљају о правопису и сличним темама на ступцима штампаних новина.

Подсетио је да је држава Србија донела закон о службеној употреби српској језика, али да се ипак не зна тачан законски оквир - шта мора, а шта не мора бити написано ћирилицом.

“Не треба да се плашимо заштите ћирилице, као ни да се плашимо забране латинице. Нико разуман тога не би требало да се прибојава”, изричит је Милановић.

Онда је издвојио дневне новине “Вечерње новости” и “Политику” које су једне од ретких које и даље излазе на ћирилици, а да већина медија данас и нису у власништву Србије, већ страних компанија које, како сматра, воде кампању против ћирилице.

Такође постоји сукоб културе, јер тржиште одређује српску културу, истиче професор и наводи да многи књижевни издавачи говоре како је већа зарада када се штампа дело на латиници него на ћирилици, што му је, каже, незамисливо.

“Српска култура је формирана на основу књижевности, и када бисмо издвојили најзначајније личности српске културе, на том списку ће највише бити управо књижевника”, закључио је Милановић.

Директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков нагласила је чињеницу да свака општина данас мора да има библиотеку да би могла да се назива општином, то је један од најважнијих услова.

На тај начин, према њеним речима, у свим тим мањим местима по Србији то је многима једини начин да дођу у неки додир са културом.

Нинков је подвукла да је језик - основни вид идентитета, а да је рад са децом најважнији.

“У нашој библиотеци ми се највише бавимо децом, учимо их да је потребно да читају што више. Ако се деца не сусретну са књигом у најмлађем узрасту, онда ће касније читање књига схватити само као потребу или морање”, казала је Нинков.

“Награде су код нас добијала деца за највећи број прочитаних књига у години, и тако су лауреати били они са 200 или 300 књига, што вам је једна дневно. Без доброг познавања српског језика, неће људи добро говорити ни друге језике”, закључила је Нинков.

Да нису сва министарства пођеднако заинтересована за очување српског језика, мишљења је познати историчар Дејан Ристић, који сматра да иначе има сувише прописа, а да питање примене тих прописа није од пресудне важности.

Поменуо је да би требало што више магазина да буде на српском језику, а да су многи превасходно на латиници.

Риастић је дао предлог да се у државној управи отвори радно место задужено за српски језик и ћирилицу, јер то до сада никада није урађено.

Тиме би се допринело очувању матерњег језика и националног писма, и то лице у државним органима би се само о томе старало, с чиме се сложио и Дејан Масликовић из Министарства културе и информисања.

Трибина је могла уживо да се прати преко YouTube канала медијске куће Цолор Медиа.