Priznanje „Dejan Medaković” pripalo Dejanu Vukićeviću: Nagrađena knjiga o istoriji cenzure
Nagrada „Dejan Medaković“ Izdavačke kuće „Prometej“ za 2020. pripala je knjizi Dejana Vukićevića “NON IMPRIMATUR ili cenzura u bibliotekarstvu i izdavaštvu (Biblioteka „Vlada Aksentijević“, Obrenovac i Biblioteka „Dimitrije Tucović“, Lazarevac), jednoglasno je odlučio žiri u sastavu prof. dr Boško Suvajdžić, Radovan Popović i Miladin Milošević.
Po oceni žirija, Vukićević je napisao pitku, uzbudljivu, duhovitu i zastrašujuću knjigu o istoriji cenzure od postanka čovečanstva do danas, u svim njenim pojavnim oblicima, mimikrijama, ketmanskim prividima, deformacijama, ali i „svetlim stranama“ cenzure, kao što je npr. obavezni primerak knjige u bibliotekarstvu. Žiri navodi da je u pitanju leksikon, enciklopedijski priručnik, bibliografsko, političko i anegdotsko štivo, ali iznad svega potresna i uzbudljiva priča koja ponire u najdublje kutove čovekovih mračnih strahova.
Vukićevića knjiga, kako ukazuje žiri prevashodno se bavi oblastima bibliotekarstva i izdavaštva, ali je nužno i kulturološka i antropološka studija. Zbog obimnosti teme, akcenat je prevashodno na prilikama u Srbiji, a izdvojene su magistralne pojave i događaji. Rubno su dotaknute teme cenzure i štamparstva te cenzure i pornografije. Posebno su istaknuti časni primeri onih koji su podneli najviše žrtve u borbi protiv cenzure, te poglavlje “Borba protiv cenzure” konstatuje ove vrsne ljudske i intelektualne primere, uz neveselu konstataciju o neuništivosti cenzure u istoriji savremenog ljudskog društva. Knjiga Dejana Vukićevića ukazuje na mukotrpno osvajanje civilizacijskih dostignuća u netolerantnim, autoritarnim društvima, i utoliko u značajnoj meri korespondira sa osnovnim putokazima i tragovima koje je utisnulo u vremenu delo „dugog pamćenja“ Dejana Medakovića, ocenjuje žiri.
Indeks cenzurisanih autora daje nam popis najboljih izdanaka ljudskog duha u vremenu: Šekspir, Balzak, Flober, Bodler, Fridrih Šiler, Tomas Man, Marks, Breht, Hajnrih Man, Džojs, Drajzer, Mandeljštam, Pasternak, Marina Cvetajeva, Ruždi, Vuk, Branko Ćopić, Isidora, Gojko Đogo, Dragoslav Mihailović, Mihiz, Danilo Kiš.
Od poznatih anegdotskih bravura o Nušiću kao žrtvi cenzure i (auto)cenzoru, preko pape Pija II – u Indeks zabranjenih knjiga autor je uvrstio lascivni roman Pripovest o dvoje zaljubljenih, koji je sam kao renesansni pesnik Eneja Silvije Pikolomini napisao u mladosti.
- Cenzura je fenomen koji prati čovečanstvo od nastanka, potom traje kroz čitavo vreme njegovog postojanja, a onda osim toga ima i osobinu preobražavanja, mimikriranja i prilagođavanja. Dakle, može se reći da je cenzura univerzalna. Borba protiv nje traje isto onoliko koliko i ona sama. Mogućnost da osoba primeni cenzuru na samoj sebi čini je zanimljivim fenomenom, međutim, najzanimljivija kod cenzure je, verovatno, i sposobnost da se primeni na onoga ko je do juče i sam bio cenzor- ukazuje autor ove knjige navodeći da sve narečene osobine – univerzalnost, neuništivost, permanentnost, trajnost, prilagodljivost, sveopšta primenljivost, ireverzibilnost – čine je nadasve interesantnom temom.
Dejan Vukićević (Kraljevo, 1965) diplomirao je svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Radi u Posebnim fondovima Narodne biblioteke Srbije. Objavio je knjige priča Korota, Aleja bizarnih kipova, Omama, romane Bodilo i Cerebrum, kao i Bibliografiju priloga u kraljevačkoj književnoj periodici, Bibliografiju Matije Bećkovića i Bibliografiju Dragana Lakićevića. Magistrirao je i doktorirao bibliotekarstvo i informatiku.
Na konkurs je prispelo je 9 naslova, a u najužem izboru uz Vukićeviću je bila i knjiga Petra Ristanovića “ Kosovsko pitanje 1974-1989” (Prometej, Novi Sad i Informatika A.D. Beograd). Nagrada će biti svečano uručena 10. januara na Dan izdavačke kuće “Prometej” koja je osnovana na taj dan 1990.
N. Popov
