Mihajlović: Ubijene 22 žene u partnerskom nasilju ove godine
BEOGRAD: U Srbiji su od početka ove godine u partnerskom nasilju život izgubile 22 žene, kaže potpredsednica vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović i poziva sve žene i devojčice koje trpe nasilje da to i prijave.
"Prijavite nasilje, niste same", poručila je Mihajlović ženama i devojčicama izloženim nasilju.
Ona je pozvala i one koji znaju da se nasilje nad ženama i devojčicama dešava da ga prijave.
Navela je da je jedini način da se izborimo protiv nasilja nad ženama i devojčicama da svako od nas da svoj doprinos.
Mihajlović je rekla da je u prethodnih 10 godina u Srbiji u partnerskom nasilju ubijeno više od 320 žena i upozorila da je, statistički gledano, prosečno na svakih 10 ili 12 dana po jedna žena gubila život.
Posle sastanka o pokretanju nove faze projekta "Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama" sa ambasadorom Švedske u Srbiji Janom Lundinom i direktorkom UNDP u Srbiji Fransin Pikap, Mihajlović je rekla da je samo kroz taj projekat prethodnih 10 godina uloženo 4,4 miliona evra.
Ona kaže da se na sastanku razgovaralo o nastavku rada švedske vlade i UNDP-a na tom zajedinčkom projektu.
Navela je da je jedna studija u Srbiji pokazala da svaki četvrti mladić smatra da je normalno udariti šamar partnerki i najavila da će se mnogo više razgovarati sa mladim ljudima kako bi skrenula paznzja o tome da takvo ponašanje nije dozvoljeno.
Smatra da o nasilju nad ženama treba stalno govoriti, a ne samo kada se dogodi neki nemio događaj, te da treba činiti sve da se ono spreči.
"Ne želim da se tešim da je svuda tako u svetu, nego da učinimo sve što možemo da se borimo protiv nasilja", naglasila je Mihajlović.
Navela je da su važne procene rizika i rad sa počiniocima nasilja.
Mihajlović je odgovarajući na pitanja novinara izrazila uverenje da će novi Zakon o rodnoj ravnopravnosti predvideti da svaka lokalna samouprava ima savetnika za rodnu ravnopravnost.
"Sve sigurne kuće u Srbiji sada daju ženama mogućnost, a to je počelo prvo u sigurnoj kući u Somboru, da kada dođu pored besplatne pravne pomoć i pomoći psihologa i drugog, mogu da nauče razne zanate i tako se ekonomski osamostale. To su mnogo sigurne kuće počele da rade", rekla je Mihajlović.
Istakla je da je su promenjeni mnog zakoni do sada kako bi se smanjilo nasilje nad ženama, ali da to, ipak, nije dovoljno i da sve zavisi da li će žena prijaviti nasilje.
"Broj prijava nasilja raste, jer su zene, ipak, krenule da prijavljuju nasilje. Najveći problem su i dalje Romkinje, žene sa invaliditetom koje prijavljuju nasilje 0,01 odsto, ali i žene sa sela koje nemaju nikakva prava jer nisu nisu vlasnice ničega i rade otprilike da bi da bi mogle da spavaju u toj kući".
Mihajlović je naglasila da je tu najveći problem, kao i da žene moraju da znaju da će kada prijave nasilje neko biti uz njih i da će im pomoći.
Odgovarajući na pitanja novinara, rekla je da će podržati svaku izmenu zakona i inicijativu koja može da smanji nasilje nad ženama.
Istakla je da treba raditi još i kada je reč o primeni svih tih zakona.
Takođe, ukazala je na značaj da nemamo ponovljeno nasilje i zločine nad ženama i da je neophodna bolja procena rizika i rad sa počiniocima.
Ambasador Švedske Lundin podsetio je da je 2016. potpisao prethodnu fazu projekta i da mu je drago da sada ulazimo u drugu fazu, jer moramo da se borimo sa nasiljem svuda i da zajedno nađemo rešenja za izazove.
"Ova tema je od značaja i za EU integracije i Poglavlje 23, vladavinu prava. U tom duhu realizujemo ovaj projekat. Nastavljamo uspešnu saradnju. U novoj fazi bavićemo se nasiljem na sveobuhvatan način, od preventivnog rada sa mladima i roditeljima, podrške nacionalnim isntitucijama, do rada sa počiniocima".
Kaže da se integrativan pristup sa Vladom Srbije i na čelu sa Koordinacionim telom pokazao kao najadekvatniji.
"Zahvalni smo potpredsednici Mihajlović za posvećenost, angažovanost i strateško usmeravanje na celokupnoj agendi rodne ravnopravnosti", rekao je Lundin.
Pikap je podsetila da UNDP i druge agencije Ujedinjenih nacija koje učestvuju u zajedničkom projektu - UNICEF, UN Women i UNFPA već deceniju kontinuirano pružaju podršku institucijama i nevladinim organizacijama u Srbiji, u njihovim naporima da spreče nasilje i osiguraju zaštitu žena i dece koji su mu izloženi i zahvalila Koordinacionom telu što vodi ovaj projekat na nacionalnom nivou.
Zajednički napori agencija UN-a, u saradnji sa nacionalnim partnerima, i uz podršku Vlade Švedske, doprineli su efikasnoj primeni međunarodnih konvencija, kao i nacionalnih zakona u ovoj oblasti, rekla je ona.
"Imajući u vidu apel UN da niko ne bude izostavljen, u prethodne tri godine prioritet nam je bio da obezbedimo ujednačen odgovor svih institucija na nasilje, kao i jednak kvalitet usluga podrške ženama i devojčicama koje su preživele nasilje, u svim lokalnim sredinama. Zato smo bili usredsređeni na podršku institucijama na lokalnom nivou, istovremeno radeći sa decom i mladima na prevenciji nasilja".
Kako bi se unapredila zaštita od nasilja obučili smo više od 1.000 policajaca, tužilaca, radnika centara za socijalni rad, zdravstvenih i obrazovnih radnika, naponula je Pikap.
Kaže da će u narednom periodu podrška UNDP-a, UNICEF-a, UN Women i UNFPA u Srbiji biti usmerena na edukaciju javnosti o problemu nasilja nad ženama i devojčicama i unapređenje primene postojećeg zakonodavstva, kako bi se smanjio rizik od eskalacije i ponavljanja nasilja, podstaklo prijavljivanje nasilja i obezbedila bolja zaštita za žene i devojčice iz ranjivih grupa.