Михајловић: Убијене 22 жене у партнерском насиљу ове године

"Пријавите насиље, нисте саме", поручила је Михајловић женама и девојчицама изложеним насиљу.

Она је позвала и оне који знају да се насиље над женама и девојчицама дешава да га пријаве.

Навела је да је једини начин да се изборимо против насиља над женама и девојчицама да свако од нас да свој допринос.

Михајловић је рекла да је у prеthodnih 10 година у Србији у партнерском насиљу убијено више од 320 жена и упозорила да је, статистички гледано, просечно на сваких 10 или 12 дана по једна жена губила живот.

После састанка о покретању нове фазе пројекта "Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама" са амбасадором Шведске у Србији Јаном Лундином и директорком УНДП у Србији Франсин Пикап, Михајловић је рекла да је само кроз тај пројекат prеthodnih 10 година уложено 4,4 милиона евра.

Она каже да се на састанку разговарало о наставку рада шведске владе и УНДП-а на том зајединчком пројекту.

Навела је да је једна студија у Србији показала да сваки четврти младић сматра да је нормално ударити шамар партнерки и најавила да ће се много више разговарати са младим људима како би скренула пазнзја о томе да такво понашање није дозвољено.

Сматра да о насиљу над женама треба стално говорити, а не само када се догоди неки немио догађај, те да треба чинити све да се оно спречи.

"Не желим да се тешим да је свуда тако у свету, него да учинимо све што можемо да се боримо против насиља", нагласила је Михајловић.

Навела је да су важне процене ризика и рад са починиоцима насиља.

Михајловић је одговарајући на питања новинара изразила уверење да ће нови Закон о родној равноправности предвидети да свака локална самоуправа има саветника за родну равноправност.

"Све сигурне куће у Србији сада дају женама могућност, а то је почело прво у сигурној кући у Сомбору, да када дођу поред бесплатне правне помоћ и помоћи психолога и другог, могу да науче разне занате и тако се економски осамостале. То су много сигурне куће почеле да раде", рекла је Михајловић.

Истакла је да је су промењени мног закони до сада како би се смањило насиље над женама, али да то, ипак, није довољно и да све зависи да ли ће жена пријавити насиље.

"Број пријава насиља расте, јер су зене, ипак, кренуле да пријављују насиље. Највећи проблем су и даље Ромкиње, жене са инвалидитетом које пријављују насиље 0,01 одсто, али и жене са села које немају никаква права јер нису нису власнице ничега и раде отприлике да би да би могле да спавају у тој кући".

Михајловић је нагласила да је ту највећи проблем, као и да жене морају да знају да ће када пријаве насиље неко бити уз њих и да ће им помоћи.

Одговарајући на питања новинара, рекла је да ће подржати сваку измену закона и иницијативу која може да смањи насиље над женама.

Истакла је да треба радити још и када је реч о примени свих тих закона.

Такође, указала је на значај да немамо поновљено насиље и злочине над женама и да је неопходна боља процена ризика и рад са починиоцима.

Амбасадор Шведске Лундин подсетио је да је 2016. потписао prеthodnu фазу пројекта и да му је драго да сада улазимо у другу фазу, јер морамо да се боримо са насиљем свуда и да заједно нађемо решења за изазове.

"Ова тема је од значаја и за ЕУ интеграције и Поглавље 23, владавину права. У том духу реализујемо овај пројекат. Настављамо успешну сарадњу. У новој фази бавићемо се насиљем на свеобухватан начин, од превентивног рада са младима и родитељима, подршке националним иснтитуцијама, до рада са починиоцима".

Каже да се интегративан приступ са Владом Србије и на челу са Координационим телом показао као најадекватнији.

"Захвални смо потпредседници Михајловић за посвећеност, ангажованост и стратешко усмеравање на целокупној агенди родне равноправности", рекао је Лундин.

Пикап је подсетила да УНДП и друге агенције Уједињених нација које учествују у заједничком пројекту - УНИЦЕФ, УН Womеn и УНФПА већ деценију континуирано пружају подршку институцијама и невладиним организацијама у Србији, у њиховим напорима да спрече насиље и осигурају заштиту жена и деце који су му изложени и захвалила Координационом телу што води овај пројекат на националном нивоу.

Заједнички напори агенција УН-а, у сарадњи са националним партнерима, и уз подршку Владе Шведске, допринели су ефикасној примени међународних конвенција, као и националних закона у овој области, рекла је она.

"Имајући у виду апел УН да нико не буде изостављен, у prеthodnе три године приоритет нам је био да обезбедимо уједначен одговор свих институција на насиље, као и једнак квалитет услуга подршке женама и девојчицама које су преживеле насиље, у свим локалним срединама. Зато смо били усредсређени на подршку институцијама на локалном нивоу, истовремено радећи са децом и младима на превенцији насиља".

Како би се унапредила заштита од насиља обучили смо више од 1.000 полицајаца, тужилаца, радника центара за социјални рад, здравствених и образовних радника, напонула је Пикап.

Каже да ће у наредном периоду подршка УНДП-а, УНИЦЕФ-а, УН Women и УНФПА у Србији бити усмерена на едукацију јавности о проблему насиља над женама и девојчицама и унапређење примене постојећег законодавства, како би се смањио ризик од ескалације и понављања насиља, подстакло пријављивање насиља и обезбедила боља заштита за жене и девојчице из рањивих група.