In memoriam: Petar Marjanović (1934 - 2020)

Rođen je 18. oktobra 1934. Beogradu, gde je završio osnovnu školu, gimnaziju i diplomirao književnost na Filozofskom fakultetu, da bi doktorsku disertaciju „Umetnički razvoj Srpskog narodnog pozorišta u periodu od 1861. do 1868. godine” odbranio na Filološkom fakultetu. Za docenta na AUNS izabran je 1975, vanredni profesor je postao 1980. a redovni 1985, dok je za redovnog profesora FDU izabran 1992.

Radio je nekoliko godina kao dramaturg u SNP-u, bio je na čelu časopisa za pozorišnu umetnost „Scena” od 1975. do 1990, pozorišni kritičar „Politike”... Autor je desetak udžbenika, monografija i knjiga, među kojima su „Počeci srpskog profesionalnog nacionalnog pozorišta” i „Srpski dramski pisci XX veka”, napisao je nekoliko stotina tekstova iz istorije i savremenog trenutka teatra, te nekoliko dramatizacija, poput „Romana u Londonu” Miloša Crnjanskog i „Očevi i oci” Slobodana Selenića. Njegov rad krunisan je jedinstvenom „Malom istorijom srpskog pozorišta XIII - XXI vek”.

Dobio je tri Sterijine nagrade: dve za teatrologiju ( 1998. za knjigu „Srpski dramski pisci XX stoleća” i 2001. za „Pozorište ili usud prolaznosti”) kao i nagradu za naročite zasluge za unapređenje jugoslovenske pozorišne umetnosti i kulture (1991). Dobio je i Zlatnu plaketu za životno delo, koju dodeljuje Univerzitetski odbor Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.

Veliki poznavalac prirode i suštine pozorišta, on je u svom teatrološkom delanju uvek težio naučnoj istini i bio savestan i pouzdan istraživač, analitičar i kritičar prošlosti i današnjeg trenutka srpskog pozorišta. Njegov rad odlikuju naučna zasnovanost, studioznost i preciznost, iskustvena mudrost, istinoljubivost, čistota jezičkog izraza, jednostavnost, jasnost i preciznost u izlaganju”, navedeno je svojevremeno u obrazloženju Nagrade za životno delo „Lovorov venac”, koju je Petru Marjanoviću 2005. dodelio Pozorišni muzej Vojvodine.

M. S.