Dnevnik u Aja Sofiji: Pravim vernicima ne smetaju hrišćanski motivi
NOVI SAD/ISTANBUL: Otkako je svečano otvorena kao džamija 24. jula, nakon što je posle 85 godina turski Državni savet poništio odluku Mustafe Kemala Ataturka da Aja Sofija bude muzej, posete radoznalih veličanstvenoj građevini, kojom je Justinijan Prvi nadmašio Solomona, dozvoljene su van vremena redovnih molitvi. Oni koji su imali priliku da je obiđu pre pandemije rekli bi da su gužve neuporedivo manje, pa čak i vikendima, kada se na Trg sultana Ahmeda sjate i domaći turisti.
Nakon što se prođe tampon-zona u kojoj se posetiocima meri temperatura i pregleda lični prtljag, uz neizostavno opominjanje na nošenje maski, stiže se pred ulaz koji nagoveštava male ali značajne promene.
Hrišćanski mozaik iz 10. veka – na levoj strani car Konstantin drži maketu grada, s leve je car Justinijan sa umanjenom verzijom Aja Sofije, a između njih Devica Marija sa Isusom u naručju – obgrljen je belim panoima, koji se po potrebi spuštaju kako bi sakrili ljudske likove, a isto rešenje može se videti i u unutrašnjosti.
To je i trenutak kada su žene dužne da prekriju glavu i gola ramena maramom, dok će u predvorju, takozvanom narteksu, odakle je nekada nepismenim paganima bilo dozvoljeno da osluškuju hrišćansku službu, kao i svi odložiti obuću pre nego što kroče na zeleni tepih koji odnedavno prekriva opevane „podove od mora”.
Goli mermer ostao je samo na važnom centralnom krugu partera, jer ko tu nije krunisan, taj se carem nije mogao zvati.
Lokalni vodič Esad, inače potomak generacije koja je pre njegovog rođenja, u velikoj razmeni stanovnika, napustila Sandžak i doselila se u Tursku, ističe neobičnost Aja Sofije, okrenute prema jugoistoku, zbog čega je muslimanima bilo dovoljno da sklone hrišćanski oltar i stave svoje obeležje za naklon ka Meki. Na pitanje kako to da vernicima, upravo utonulim u molitvu, ne smetaju ni prisutni turisti ni pogledi Isusa Pantokratora i Bogorodice, otkriveni za javnost, nije imao izravan odgovor, dodavši da je čisto srce važnije od rituala.
Aja Sofija koju vidimo treća je verzija bogomolje na istom prostoru, gde su prethodne dve stradale u požarima izazvanim nemirima pobunjenika.
Sagrađena je kao pravoslavna hrišćanska crkva, a prvi put pretvorena u džamiju posle osmanskog osvajanja 1453. Tada su uklonjeni srebrni ikonostas, dugačak 15 metara, i crkvena zvona, a mozaici prekriveni gipsom i zamenjeni motivima iz islamske religije.
U istom periodu dodata su i četiri minareta, koja stoje i dan-danas, te daju stabilnost građevini podignutoj na trustnom području.
Arhitektonsko čudo, koje su 537. za samo pet godina podigle vredne ruke 10.000 neimara, renovira se neprestano, deo po deo. Ovog puta na red je došlo levo krilo sa čuvenim Stubom suza, koji, prema legendi, ispunjava želje onima koji u njegovu šupljinu stave prst i okrenu pun krug. Dostupne nisu ni galerije, sa koji ste korak bliže milionima zlatnih pločica u glatkoj kupoli, širokim lukovima optočenim slonovačom, kaligrafskim pločama s islamskim natpisima i počasnim „čipkastim” lođama sa kojih su se posmatrale ceremonije.
Neka vas u svetom hramu ne iznenade mačke, od kojih je jedna, ako je verovati legendi, spasla proroka Muhameda od otrovnog ujeda zmije. Ali nemojte očekivati da će, iako naviknute na gužvu, istrpeti ruku svakog turiste željnog da ih pomazi. Možda bi bilo drugačije da smo nabasali na čuvenu Gli, koja se, kažu, vinula u zvezde kada ju je 2009. podigao i pomilovao ni manje ni više nego Barak Obama, a da bi održala svoju popularnost pobrinuo se nekadašnji turistički vodič Umut Bahćeći, koji vodi njen Instagram profil.
Tekst i foto: Slađana Milačić
