Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Kotrljanje ravnicom: Farma angusa porodice Jančić iz Srpskog Krstura  

25.10.2020. 09:31 10:23
Piše:
Foto: Farma angusa u Srpskom Krsturu/Dnevnik

SRPSKI KRSTUR: Prva i najveća farma goveda mesnate rase angus u Srbiji koja ima oko 500 grla, u Srpskom Krsturu na severu Banata, u vlasništvu Mladena Jančića i njegove ćerke Tijane Bratić, je već deceniju reprodukcioni centar za ovu vrstu, koji se konstantno razvija i unapređuje. Stečeno iskustvo i kvalitet koji se postiže u uzgoju angusa doprineli su da farma u Srpskom Krsturu dobije prvi sertifikat „Farma dobre poljoprivredne prakse“ Udruženja „Agroprofit“ iz Novog Sada.

Mladen Jančić priča da se njegov otac ranije bavio tovom goveda, pa prestao 90-tih godina prošlog veka kada se poremetila računica uzgoja teladi, pa je došao na ideju da se oproba nabavkom priplodnih grla rase angus. Odlučujuće u tom opredeljenju bilo je što ova mesnata rasa goveda nije odviše zahtevna i podložna spoljnim uticajima...

Angus je tovna rasa goveda nastala od crnih bezrožnih goveda sa planinskih područja Škotske, a farma u Srpskom Krsturu je utemeljena 2010. godine, čim je Ministarstvo poljoprivrede dozvolilo uzgoj ove vrste.

Farma je okružena prirodnim pašnjacima gde se grla slobodno kreću i na ispaši su najvećim delom godine, uz dodatak sena i silaže u ishrani, bez ikakvih veštačkih aditiva. Pored toga što goveda rase angus ne iziskuju odviše lečenja jer su otporna na različite vremenske uslove, odlikuje se visokom plodnošću i krave se veoma lako tele, a daju oko šest litara mleka dnevno koliko je potrebno za tele, ukazuje Mladen Jančić.  

Prema rečima Mladenove ćerke Tijane, goveda na farmi su razvrstana u različite kategorije.

Trudimo se da goveda što više borave u prirodnim uslovima na pašnjaku, a što manje u stajama, tako da svakodnevno od jutra do kasnih popodnevnih sati idu na ispašu. Ceo sistem na farmi je formiran tako da prirodnom proizvodnjom obezbedimo najbolji kvalitet mesa, naglašava Tijana Bratić.

Kao kriznu tačku u proizvodnji Mladen Jančić navodi, upravo onu kada utovljeni bikovi dođu do odgovarajuće težine za prodaju, jer dođe do zastoja sa plasmanom, što se upravo događa u vreme aktuelne situacije sa pandemijom koronavirusa.

Ranije uopšte nije bilo problema oko plasmana utovljenih bikova ili priplodnih junica, sve je do epidemije korone bilo malte ne, onako kako sam i zamislio. Nadamo se da će prodaja biti uspešnija, samim tim jer država dosta potpomaže govedarstvo oko nabavke kvalitetnog priplodnog materijala, mehanizacije i opreme u stajama, dosta je omogućila da ono što imamo na farmi funkcioniše na najbolji mogući način - kaže Jančić.

Tijana Bratić dodaje da su obišli brojne farme angusa u Mađarskoj, Nemačkoj i drugim državama i uverili se da farma kakva je sada njihova u Srpskom Krsturu, retko može da se vidi.

Zaokružili smo sistem proizvodnje krava-tele, bavimo se proizvodnjom i prodajom priplodnih bikova i junica, a pored toga suprug i ja pokrećemo proizvodnju mesa, tako da kompletan ciklus zaokružujemo na jednom mestu, objašnjava Tijana Bratić.

Pored korišćenja pašnjaka za ispašu, obezbeđuje se sopstvenim snagama dovoljno stočne hrane sa oranica, sena i silaže za ishranu goveda, pri čemu se u korišćenju silaže vodi računa da se izbegnu klimatski uticaji, jer je za ovo područje karakteristično jako malo padavina.

Okružuje nas pašnjak površine oko 2.000 hektara, od čega je oko stotinu hektara u našem vlasništvu, a ostatak iznajmljujemo i koristimo uz nadoknadu i kosimo dovoljne količine za seno. Pašnjake nažalost nismo dovoljno iskoristili i što se mene tiče, ima još prostora za puno farmi na ovom terenu, smatra Jančić, ali ukazuje i da bi poželjnije bilo sa uzgojem goveda u planinskim krajevima, jer su grla rase angus otporna na hladnoću, čak ne moraju ni da imaju krov nad glavom, međutim ograničavajuća okolnost je toplota koju ne podnose rado.

Uspešnost ove farme u dobroj meri je potpomogla i država raznim subvencijama koje su koristili.

Kada sam počinjao nije bilo subvencija za priplodna grla, nego kasnije su usledile za opremanje farme, nabavku priključnih mašina potrebnih za obradu i pripremanje hrane za potrebe farme, ali bez obzira na subvencije želeo sam da ovo imam, jer sam prepoznao da ovakva stočarska farma ima perspektivu. Država bi i u budućnosti trebala da nastavi ovu praksu sa podsticanjem stočarstva i da nam pruži podršku još u većoj meri, smatra Mladen. 

Mladen Jančić veli da ga u poslu kojim se sada bavi ništa ne plaši, jer su dostigli zavidan kapacitet i kvalitet proizvodnje na farmi, nego ga više plaše spoljni uticaji, poput ovog izazvanog pandemijom.

Hrabri me što je porodica tu oko mene, što su me podržali od samog početka, takođe i što su dve ćerke završile fakultete, što je zet došao u Srpski Krstur i što svi hoće da nastave ono što sam započeo, jer sam ne bih imao vremena ni snage da sve ovo ispratim, kaže Mladen Jančić.               

Iako je završio studije medicine Petar Bratić opredelio da sa suprugom Tijanom, koja je završila studije fitomedicine, pokrenu firmu „Premium Angus“ koja se bavi proizvodnjom svežeg i starenog mesa angusa. Proces proizvodnje starenog mesa tradicionalan je i u svetu poznat kao „suvo zrenje“, što podrazumeva odstojavanje mesa u kontrolisanim uslovima u komorama, po potrebi kupca od nekoliko dana do nekoliko meseci.

Sada smo u procesu preregistracije, zato što je prvobitno bila ideja da krenemo kao prodaju sa kućnog praga, ali su propisani kapaciteti do 100 kilograma nedeljno, što nam nije bilo dovoljno pa smo se preorijentisali na mali objekat za preradu mesa sa kapacitetom do dve tone nedeljno. U startu smo naišli na dobru zainteresovanost od strane najelitnijih restorana u Subotici, Novom Sadu i Beogradu, saznajemo od Petra Bratića.

Tekst i foto: Milorad Mitrović

Piše:
Pošaljite komentar
Kotrljanje ravnicom: U gazdinstvu Saboa tikva golica obogatila plodored

Kotrljanje ravnicom: U gazdinstvu Saboa tikva golica obogatila plodored

04.10.2020. 16:37 17:18
KOTRLJANJE RAVNICOM Plodovi divlje ruže vraćaju ulog četvrte godine

KOTRLJANJE RAVNICOM Plodovi divlje ruže vraćaju ulog četvrte godine

13.09.2020. 14:27 14:30