KOTRLJANJE RAVNICOM Plodovi divlje ruže vraćaju ulog četvrte godine

Reč je o organskoj proizvodnji šipaka, za koju su veoma zainteresovani kupci iz Evrope, jer su crveni plodovi divlje ruže sa našeg podneblja tri puta boljeg kvaliteta po sadržaju aktivnih materija od šipaka iz Čilea, daleke zemlje koja je najveći proizvođač na svetu.

Karolj Fekete je prethodnih godina zasnovao plantažu divljih ruža na 50 hektara i ona je zasigurno jedna od najvećih u Srbiji i okruženju, plodovi su počeli da pristižu lane, a i ove godine berba šipaka se obavlja na površini od 12,5 hektara, dok se na preostalim površinama plodovi očekuju narednih godina, jer su u pitanju mladi zasadi.

- Opredelio sam se za proizvodnju organskog šipurka i sva proizvodnja je za poznatog kupca iz Evropske unije -  ističe Fekete. - Želja mi je da u Srbiji budu što veće površine pod plantažama divlje ruže, za šta je obezbeđen rasad i plasman. Plodovi divlje ruže bogati su vitaminom C i pektinima, što traži prehrambena i farmaceutska industrija. S obzirom na to da se smanjuje radna snaga, sada već imamo savremene mašine za kvalitetno branje plodova divlje ruže. 

Na plantaži našeg sagovornika berba se ovih dana obavlja beračem poljske proizvodnje, koji u jednom hodu plodove ubire sa pola reda i u povratku drugi deo, a prema onom što smo videli kada smo posetili berbu kod Filića, efikasno radi uz angažovanje traktora koji vuče berač i dva-tri radnika.

Učesnik u berbi šipuraka traktorista Ištvan Fazekaš, objašnjava da berač koji vuče traktor radi pomoću kardana i vibracije, da mašina ima dovoljno obrtaja, ali ne smeju da se pojačavaju ni vibracije ni brzina, jer onda mlate plodove i prave štetu.

- Mora se sporije raditi, da bi se postigao optimalni učinak u berbi. Oni koji su konstruisali mašinu kažu da se može dnevno obrati dva i po hektara, ali sve zavisi od gustine zasada. Mora da se vozi polako i precizno, a i mašina sama sebe pomera i uz asistenciju pomoćnika. Mašina je tako konstruisana da obuhvata samo pola reda - dodaje Fazekaš. 

Postoje već i kombajni koji zajaše ceo red divlje ruže i u jednom prohodu bere plodove izuzetno kvalitetno. Domaćin Karolj Fekete planira da uskoro nabavi takvu mašinu, kakvu je video u Poljskoj i Bugarskoj, pa će se i na plantaži divlje ruže na severu Banata tada berba brže obavljati, pogotovo što očekuje da iduće sezone na rod dospe još 20 hektara. 

Proizvodnja šipaka nije tradicionalna kod nas, pa proizvođač iz Novog Kneževca ukazuje da nije ni znao gde i kako da je savlada i stekne iskustvo.

- Svi oni koji više znaju od mene u proizvodnji, čuvaju za sebe neke sitne tajne, kako i šta se radi. Sada već znam da je najvažnije, za one koji ulaze u ovaj posao, da gazdinstvo ima status registrovane organske proizvodnje, jer time mogu biti konkurentni na evropskoj i svetskoj pijaci. Sve što prerađivači ne mogu da obezbede iz našeg regiona, uvoze iz Čilea, jer je najznačajniji i najuticajniji proizvođač plodova divlje ruže na svetskoj pijaci. Međutim, sadržaj šipurka sa naših prostora je mnogo kvalitetniji. Bio sam u Budimpešti na jednom međunarodnom skupu u vezi s organskom proizvodnjom i tamo su mi savetovali da uđem u plantažnu proizvodnju, kada sam predočio problem nedostatka radne snage - objašnjava Fekete.

Prinos plodova divlje ruže iz ove berbe je oko tonu po hektaru, ali kada zasad dospe na pun rod po hektaru rađa četiri do pet tona i tada daje prave efekte. Fekete napominje da kod uzgoja divlje ruže klimatski uslovi bitno ne utiču, a najvažnija je međuredna obrada i dok žbunovi ne ojačaju zaštita od divljači.

- Divlja ruža je veoma zahvalna biljka jer cveta krajem maja i izbegava kritične periode kada druge voćke ugrožavaju mrazevi. Niko još nije video da žbun divlje ruže nema ploda - predočava Fekete, koji na svom gazdinstvu ne namerava da povećava zasade, jer veli da je za jedno gazdinstvo savsim dovoljna površina od 50 hektara, što uz raspolaganje sa mehanizacijom može jedna porodica da opslužuje i uradi bez problema.

Međutim, od prerađivača iz EU, čiji je partner u poslu, ima zadatak da organizuje proizvodnju divlje ruže u Srbiji, jer imaju potrebe za šipurkom sa oko 1.000 hektara.

Fekete ima zasađene tri sorte divlje ruže, a proizvodi i dva miliona strukova rasada godišnje, tako da je za širenje plantaža divljih ruža ima dovoljno sadnog materijala, a uverava da je za one koji se opredele za ovu proizvodnju siguran plasman. On kaže da se partnerima iz EU ne isporučuju crveni plodovi šipurka, nego prerađen u vidu kaše koja se transportuje cisternama.

- Početno ulaganje po hektaru najveće je u prvoj godini, oko 1.000 evra, što obuhvata pripremu, nabavku 3.000 sadnica i njihovo sađenje, a narednih godina, je to manje, oko 500 evra po hektaru godišnje, pa tako tek četvrte godine kada divlje ruže dospeju na rod, prvi prinos otprilike vraća uloženo. Nisu to neki veliki iznosi, ali moram reći, da ko nema drugog prihoda ne može da uđe u proizvodnju, jer treba izdržati prve četiri godine da se uloženo počne vraćati. Treba imati u u vidu da divlja ruža ne sme da se uzgaja intenzivno, nego onako kako je bog dao, prirodno. Nema prihrane veštačkim đubrivom i zalivanja, jer divlja ruža zahvaljujući razvijenom korenovom sistemu može da crpi potrebnu vlagu iz zemljišta. Ne sme da se đubri, ne samo zbog organskog načina proizvodnje, nego zato što onda daje izuzetno bujnost izdanaka i žbunova, pa kada se biljka oseća komotno razvija se nepotrebno i ne daje više ploda, ali u surovijim uslovima trudi se za opstanak pa daje više ploda - objašnjava Fekete. 

U odnosu na ostale kulture, gde se ide na intenzivnu proizvodnju, naš sagovornik ukazuje da je kod divlje ruže  sve obratno, odnosno, da divljoj ruži ne škode suroviji prirodni uslovi. Prema rečima Karolja Feketea, izuzetno dobro podnosi lošije tipove zemljišta pete i šeste klase.

Tekst i foto: Milorad Mitrović