Котрљање равницом: Фарма ангуса породице Јанчић из Српског Крстура  

Младен Јанчић прича да се његов отац раније бавио товом говеда, па престао 90-тих година прошлог века када се пореметила рачуница узгоја телади, па је дошао на идеју да се опроба набавком приплодних грла расе ангус. Одлучујуће у том опредељењу било је што ова месната раса говеда није одвише захтевна и подложна спољним утицајима...

Ангус је товна раса говеда настала од црних безрожних говеда са планинских подручја Шкотске, а фарма у Српском Крстуру је утемељена 2010. године, чим је Министарство пољопривреде дозволило узгој ове врсте.

Фарма је окружена природним пашњацима где се грла слободно крећу и на испаши су највећим делом године, уз додатак сена и силаже у исхрани, без икаквих вештачких адитива. Поред тога што говеда расе ангус не изискују одвише лечења јер су отпорна на различите временске услове, одликује се високом плодношћу и краве се веома лако теле, а дају око шест литара млека дневно колико је потребно за теле, указује Младен Јанчић.  

Према речима Младенове ћерке Тијане, говеда на фарми су разврстана у различите категорије.

Трудимо се да говеда што више бораве у природним условима на пашњаку, а што мање у стајама, тако да свакодневно од јутра до касних поподневних сати иду на испашу. Цео систем на фарми је формиран тако да природном производњом обезбедимо најбољи квалитет меса, наглашава Тијана Братић.

Као кризну тачку у производњи Младен Јанчић наводи, управо ону када утовљени бикови дођу до одговарајуће тежине за продају, јер дође до застоја са пласманом, што се управо догађа у време актуелне ситуације са пандемијом коронавируса.

Раније уопште није било проблема око пласмана утовљених бикова или приплодних јуница, све је до епидемије короне било малте не, онако како сам и замислио. Надамо се да ће продаја бити успешнија, самим тим јер држава доста потпомаже говедарство око набавке квалитетног приплодног материјала, механизације и опреме у стајама, доста је омогућила да оно што имамо на фарми функционише на најбољи могући начин - каже Јанчић.

Тијана Братић додаје да су обишли бројне фарме ангуса у Мађарској, Немачкој и другим државама и уверили се да фарма каква је сада њихова у Српском Крстуру, ретко може да се види.

Заокружили смо систем производње крава-теле, бавимо се производњом и продајом приплодних бикова и јуница, а поред тога супруг и ја покрећемо производњу меса, тако да комплетан циклус заокружујемо на једном месту, објашњава Тијана Братић.

Поред коришћења пашњака за испашу, обезбеђује се сопственим снагама довољно сточне хране са ораница, сена и силаже за исхрану говеда, при чему се у коришћењу силаже води рачуна да се избегну климатски утицаји, јер је за ово подручје карактеристично јако мало падавина.

Окружује нас пашњак површине око 2.000 хектара, од чега је око стотину хектара у нашем власништву, а остатак изнајмљујемо и користимо уз надокнаду и косимо довољне количине за сено. Пашњаке нажалост нисмо довољно искористили и што се мене тиче, има још простора за пуно фарми на овом терену, сматра Јанчић, али указује и да би пожељније било са узгојем говеда у планинским крајевима, јер су грла расе ангус отпорна на хладноћу, чак не морају ни да имају кров над главом, међутим ограничавајућа околност је топлота коју не подносе радо.

Успешност ове фарме у доброј мери је потпомогла и држава разним субвенцијама које су користили.

Када сам почињао није било субвенција за приплодна грла, него касније су уследиле за опремање фарме, набавку прикључних машина потребних за обраду и припремање хране за потребе фарме, али без обзира на субвенције желео сам да ово имам, јер сам препознао да оваква сточарска фарма има перспективу. Држава би и у будућности требала да настави ову праксу са подстицањем сточарства и да нам пружи подршку још у већој мери, сматра Младен. 

Младен Јанчић вели да га у послу којим се сада бави ништа не плаши, јер су достигли завидан капацитет и квалитет производње на фарми, него га више плаше спољни утицаји, попут овог изазваног пандемијом.

Храбри ме што је породица ту око мене, што су ме подржали од самог почетка, такође и што су две ћерке завршиле факултете, што је зет дошао у Српски Крстур и што сви хоће да наставе оно што сам започео, јер сам не бих имао времена ни снаге да све ово испратим, каже Младен Јанчић.               

Иако је завршио студије медицине Петар Братић определио да са супругом Тијаном, која је завршила студије фитомедицине, покрену фирму „Премиум Ангус“ која се бави производњом свежег и стареног меса ангуса. Процес производње стареног меса традиционалан је и у свету познат као „суво зрење“, што подразумева одстојавање меса у контролисаним условима у коморама, по потреби купца од неколико дана до неколико месеци.

Сада смо у процесу пререгистрације, зато што је првобитно била идеја да кренемо као продају са кућног прага, али су прописани капацитети до 100 килограма недељно, што нам није било довољно па смо се преоријентисали на мали објекат за прераду меса са капацитетом до две тоне недељно. У старту смо наишли на добру заинтересованост од стране најелитнијих ресторана у Суботици, Новом Саду и Београду, сазнајемо од Петра Братића.

Текст и фото: Милорад Митровић