Kotrljanje ravnicom: U gazdinstvu Saboa tikva golica obogatila plodored

Ubiranje plodova tikve golice je upravo obavljeno na 30 jutara. Prve godine Sabo je krenuo u proizvodnju semena bundeve sa ljuskom, ali se preorijentisao i plodored obogatio setvom tikve golice  jer ima potražnje za semenom od domaćih prerađivača ulja i drugih proizvoda.

- Opredelili smo se da umesto suncokreta sejemo tikvu golicu zato što toliko ne iscrpljuje zemlju, a kad po jutru rodi 300 kilograma semenki to je ravno dobrom rodu kukuruza. Treba zadržati neki plodored da bi se na kraju dobro izašlo iz igre, pošto posle bundeva rod kukuruza je bio veći za jednu tonu nego posle suncokreta. Sve to treba uzeti u obzir kod svođenja računice i zarade, ali i sve treba uraditi kako uzgoj bundeva zahteva - kaže Robert Sabo.

Sabo objašnjava da se setva tikve golice obavlja početkom maja za Đurđevdan, sa razmakom između redova od 140, dok je u redu razmak između biljaka 41 centimetar, tako da po hektaru treba da bude 18.000 biljaka. Posle nicanja odmah je potrebna međuredna obrada, pratiti da li usev napadaju vaši i boriti se protiv korova…

Rod je uspeo da se ubere zahvaljujući i partnerima iz Trešnjevca, koji raspolažu odgovarajućom mehanizacijom, kombajnom za sakupljanje plodova, njihovo drobljenje i vađenje semena, tako da sa njive, do sušare u dvorište stižu samo sveže semenke. Posle sušenje semena u sopstvenoj režiji, ono ide u Bečej na čišćenje od primesa, opne i komadića bundeve koje treba odvojiti.

Začinska paprika je jedna od kultura koja zahteva dosta truda i vrednih ruku, a u porodici  Sabo se njome bavi više generacija. Dok je gazdinstvo raspolagalo samo deset jutara oranice, uz druge useve paprika se sejala na dva jutra. Tada je bilo i više jeftinije sezonske radne snage, ali sada su nadnice skuplje, pa ipak pod začinskom paprikom gazdinstvo Sabo je ove godine imalo osam jutara.

- Ova godina nam je bila specifična u proizvodnji paprike, jer je proleće bilo hladno i suvo pa smo je posle setve dva puta zalivali dok je nikla, a i kasnije na pet jutara gde smo imali mogućnost za zalivanje. - ispričao je Robert Sabo. -Rod iz prve berbe je znatno slabiji nego na tri jutra na bregu gde smo bacili dosta stajnjaka, gde bi inače trebalo zalivati pa bi bilo još bolje, ali tamo nema mogućnosti. Sve smo uradili, jedino vodu nismo mogli da damo i u prvom branju bilo je šest tona po jutru, a očekujemo da se prinos popravi još jednom ili možda dva branja…

- U početku smo pokušali da ručno na stolu očistimo semenke od primesa, ali se ispostavilo da je to pipav i dug posao. Ulaganja je pre nekoliko godina bilo za sušaru, za šta smo koristili i podsticajna pokrajinska sredstva, ali uvideo sam da nema smisla ulagati u kombajn, kad već ima u Trešnjevcu i ima mo­gućnost za saradnju da svako uradi svoj deo posla, pa tako uslužno obavimo i čišćenje

semena koje profesionalno odrađuju u Bečeju. Moralo bi se ulagati mnogo novca, da bi sve uradili u našem gazdinstvu, jer bi se uloženo teško i sporo vratilo - smatra Sabo.

Domaćin iz Novog Kneževca se pre desetak godina bavio i tovom 40 junadi u turnusu, ali je odustao kada je uvideo da nema računice, pa je na tom mestu uložio u sušaru za seme tikve golice.

- Ove sezone je u proseku rodilo 330 kilograma semena po jutru, u zaisnosti od preduseva. Bolji prinos bio je na parcelama gde je prethodne godine bio isti usev i industrijska paprika, a ispod proseka posle je rodilo na parceli posle kukuruza. Za ovogodišnji prosečan prinos bih potpisao svake godine, jer je sasvim solidan jer donosi dobit kao dobar rod kukuruza od šest tona po jutru. Međutim, ja vidim fantaziju i potencijal u proizvodnji tikve golice, jer je dobar i zahvalan usev. Zarada nije jako velika, ali seme tikve golice vredi proizvoditi, jer za njim ima potražnje na tržištu i cena od tri evra za kilogram, koja se sada postiže je solidna i obezbeđuje zaradu - predočava Sabo.

Proizvodnja semena tikve golice prethodnih godina se bila razmahnula, ali mnogi su odu­stali i Robert Sabo je jedini u Novom Kneževcu koji je zadržao u plodoredu i odlučan je da se njome bavi i nadalje.

- Po zanimanju sam bravar i više godina sam radio u bivšoj novokneževačkoj fabrici “Če­lik” i pošto sam paorsko dete, tek tada sam uvideo da su kod nas je najviše novca  iz poljoprivrede. Zbog toga sam se opredelio za poljoprivredu, jer ako čovek pošteno radi i da sve od sebe, onda biće nešto od toga – kaže Sabo.

- Zemlja može da rodi i nešto drugo osim kukuruza, žita i suncokreta, možda na njoj svašta da uspeva, samo čovek treba to da poseje i da se tome posveti. Imam kolege koje se bave proizvodnjom aronije, šipak ili nešto treće, svi imamo ideje i radimo na tome da imamo od toga koristi. Najlakše je posejati kukuruz i žito, ili pomusti jednu kravicu, kukati da nije bilo kiše ili na državu, da nismo mi krivi nego neko drugi. Ali, ako se više potrudimo svake godine nešto zaradimo idemo napred, doduše sitnim koracima, a kada se pogleda vidi se rezultat u našem domaćinstvu. I moji preci su bili zemljoradnici, pa su se u ono vreme bavili malo duvanom, arpayikom, držali jednu krmaču i muzli jednu kravicu. Ukoliko bi tako sada radili ne bi mogli opstati, nego nečim se moraš baviti i na veliko, pa smo tako uz kukuruz, žito i papriku stigli i do proizvodnje tikve golice - ukazuje Sabo.

Sabo se opredelio da ne ugovara proizvodnju kojom se bavi, jer kako veli, procenjuje da i ako potpiše ugovor sa nekim otkupljivačem ili prerađivačem sav rizik je njegov.

- Sav rizik kod ugovaranja je moj, pa ako ne ugovaram proizvodnju nek bude moj rizik, a kada prispe rod, onda sam sam svoj gazda, da ga prodam po najpovoljnijim uslovima. Ranije je bilo drugačije, dok je recimo bilo puno malih proizvođača pa su morali da se povezuju sa prerađivačima, ali okolnosti su se promenile pa je industrijska paprika deficitarna sirovina -  ukazuje Sabo.  

Milorad Mitrović