Čekajući novog Nobela za književnost

Poslednjih godina ovu prestižnu nagradu pratilo je niz skandala, tako da 2018. ona nije ni dodeljena kada su na površinu izbila spletkarenja i sukobi interesa unutar Akademije što je podstaklo neke članove na ostavke. Zato su prošle godine dodeljene dve nagrade poljskoj spisateljici Olgi Tokarčuk i austrijskom piscu Peteru Handkeu. Izbor Handkea za nobelovog laureata ponovo je digao prašinu i izazvao buru nezadovoljstava u svetu zbog njegove podrške politici Slobodana Miloševića tokom devedesetih i negiranja zločina u Bosni.

Već po tradiciji Švedska akademija drži u tajnosti svoje rasprave o mogućim dobitnicima i u danima koji prethode saopštavanju imena novog laureata brojna su nagađanja ko bi iz sveta literature mogao da dobije ovo prestižno priznanje. Prema propozicijama imena onih koji su bili u najužem izboru čuva se u tajnosti narednih 5o godina. Književni krugovi su zato svake godine prepuni nagađanja koja su više odraz vlastitih želja nego uvid u sklonosti članova Akademije. U sve se uključije i biznis tako da svoje mesto imaju i svetske kladionice koje se utrkuju ko će imati više uspeha u ovim procenama.

S obzirom na podatak da od 116 dobitnika ove nagrade koja se dodeljuje od početka prošlog veka samo 15 su bile žene, nagađanja govore da bi Nobelovo odličje mogla ponovo da ponese i neka spisateljica, posle Olge Tokarčuk prošle godine. Među mogućim kandidatkinjama spominju se Džamejka Kinkaid, sa karipskog ostrva Antigva, koja sada predaje na Harvardu, a čije je knjige kod nas objavljivala izdavačka kuća „Agora“, kao i Maris Konde sa Gvadalupe, dve godine dobitnica alternativnog Nobela. Na tom spisku je i ruska spisateljica Ljudmila Ulicka, kanadske autorke Margaret Atvud, kod nas najpoznatija po romanu „Sluškinjina priča“ i En Karson, kao i američka romansijerka Džojs Kerol Outs i britanska Hilari Mantel. Na tom potencijalnom spisku kandidata je i autor koji godinama slovi za jednog od favorita, japanski pisac Haruki Murakami, pa španski Havijer Marijas, kao i Peter Nadaši iz Mađarske. Spominju se i francuski autor Mišel Uelbek, izraelski pisac David Grosman i južnokorejski pesnik Ko Un. Na jednoj od kladionica našlo se i ime američkog pesnika našeg porekla Čarlsa Simića.

Švedska akademija insistira na tome da pol, nacionalnost i jezik na kome piše kandidat za nagradu ne utiče na odluku, ali je bilo primedbi da nije književna vrednost dela uvek jedini kriterijum. Prilikom izbora nekada su to bili autori iz pomalo zapostavljenih zemalja koji pišu na nekom od manjih jezika, ali i pisci čitani i prevođeni širom sveta. U svakom slučaju ova nagrada u stanju je da potvrdi vrednost nekog dela, ali i skrene pažnju na manje poznato ime.      

N. Popov