Kako do dostojanstvenog rada i boljih plata u Srbiji
BEOGRAD: Do dostojanstvenog rada od koga se normalno živi i porodici obezbeđuje egzistencija proći će još puno vremena, ali se za njega treba svakodnevno boriti, rečeno je na danas održanoj konferenciji "Dostojanstven rad u uslovima pandemije".
Na skupu uoči 7. oktobra, Svetskog dana dostojanstvenog rada, predsednik Saveza samostalnih sidnikata Srbije Ljubisav Orbović je kazao da je dostojanstven rad onaj koji omogućava dobar život i ocenio da je Srbija od toga daleko i da je pitanje da li će ova generacija uopšte do njega stići.
On je rekao da su u Srbiji prosečna plata i minimalna plata za po 20 posto manje od potrošačke odnosno minimalne potrošačke korpe, i da oko 70 procenata zaposlenih ima platu manju od prosečne plate od 60.000 dinara.
Orbović je podsetio da Vlada Srbije nije ispoštovala dogovor da minimalna plata sledeće godine dostigne minimalnu potrošačku korpu.
Naveo je podatak da je za pet godina u Srbiji profit porastao za 285 posto, a u istom periodu prosečne plate za 22, a minimalci za 42 posto i zapitao da li je realno da se taj profit ne podeli sa radnicima.
"A kada je kriza, onda je odmah osete zaposleni, i krenu mere za zaštitu poslodavaca. Teško da ćemo sa ovakvom politikom u dužem vremenskom periodu da dođemo do dostojanstvene zarade i rada", rekao je on.
Dodao je da je takozvana minimalna zarada u EU, ustanovljena na ne manje od 60 procenata prosečne plate.
Orbović ocenio da je država merama pomoći u pandemiji korone vodila brigu o poslodavcima, a tako i radnicima i da do otpuštanja nije došlo zbog davanja minimalaca od države za više od milion ljudi.
"Nadam se da će oni posle nas uspeti da dostignu dostojanstven rad u Srbiji, i da sa dostojanstvenom platom bude većina radnika pa da može normalno da živi", rekao je on.
O programu 2025 i cilju da prosečna plata tada dostigne 900 evra, a prosečna penzija 440 evra, rekao da je po prirodi optimista i da će to valjda biti ispunjeno.
Dodao je i da se deo opozicije nedavno pojavio sa garancijom većih plata zdravstvu i obrazovanju, kao i povećanim minimalcem, ali četiri godine pošto dođu na vlast.
"Dostojanstvenu platu nećemo imati u dužem periodu", konstatovao je on.
Drugi uvodničar, ministar rada Zoran Đorđević rekao je da prosečna plata od 900 evra 2025. godine nije politička želja već plan i cilj na kome se radi.
"Da li će to tada uspostaviti neki nivo blagostanja? Sigurno neće. Da li će biti težnji za nečim boljim? Sigurno da će biti. Da li će biti dostojanstveniji rad u Srbiji - sigurno da hoće", rekao je on i dodao da ostvarenje cilja pre svega zavisi od nas.
Dodao je da je ideal da Srbija bude društvo po meri svih građana, i poslodavaca i radnika, i da svi budu zadovoljni.
Đorđević je podsetio na lošu situaciju nasleđenu 2012. godine kao i da se 2014. godine ni sami nisu verovali da se može tako brzo iz krize.
"Izašli smo tako brzo iz krize prvenstveno zato što su radnici i poslodavci verovali da je to moguće", rekao je on.
Naglasio je da se gledalo da sav razvoj bude iz realnih izvora, a spomenuo i švajcarsku formulu uvećanja penzija, odnosno realni rast penzija koji će biti veći od 3,5 odsto.
Đorđević je rekao da je pandemija zaoštrila izazove koji su postojali i bez pandemije, oko dostojanstvenog rada, i dodao da je država preduzela niz mere da bi se ublažille posledice.
"Mere su preduzete da bi se omogućilo da opstenemo, da opstanu radna mesta, da se ne izgubi posao, da se "dan sutra" posle pandemije dočeka na najbolji način", rekao je on.
Dodao je da je na kraju vanrednog stanja Srbija imala 7.000 više zaposlenih a da je aktuelna nezaposlenost svedena na 7,3 posto.
"Ostali su problemi. Sindikati žele da raste plata, poslodavci da imaju bolje uslove poslovanja, ali sa tim nastavljamo da radimo", rekao je on.
Naglasio je da pandemija i dalje traje i da niko sa sigurnošću ne može da kaže kako će izgledati svet i ekonomija posle korone.
"Kada su u pitanju solidarnost i saradnja - to se u svetu nažalost ne dešava. Možda će ih biti u svim segmentima, ali ne u ekonomiji, jer svako od početka pandemije gleda samo sebe", rekao je on.
Dodao je da je zadatak svih da probamo da održimo našu ekonomiju i da budemo na nuli u ovoj godini.
"I dalje postoji realan osnov da verujemo da će biti nula rast BDP-a, što će nam omogući da nastavimo dalje, da težimo da minimalna cena rada dostigne minimalnu potrošačku korpu, to nije politička poruka, nego zadatak", rekao je on.
Đorđević sezaložio se za poverenje radnika u sindikate, kao i poverenje sindikata u ministra jer ta veza mora da postoji da bi postojala realna slika na tržištu rada, kada su u pitanju primanja.
Izrazio je očekivanje da će uskoro biti doneti već pripremljene izmene Zakona o bezbednosti na radu i Zakona o štrajku, kao i da će ove godine i Zakon o radu doživeti izmene.
U radu konferencije koja je organizovana uz podršku Fridrih Ebert fondacije učestovali su i profesori Medicinskog fakulteta Goran Belojević i Petar Bulat.
Predsednica Sekcije mladih SSSS Ružica Grabovac Marković predstavila je publikaciju o promenama u radu mladih u regionu tokom pandemije i predlog sindikalnih rešenja.
