Večeras na Pozorju: Povratak i Lonli planet
NOVI SAD: Na Sterijinom pozorju danas nema predstava u glavnom i međunarodnom programu “Krugovi”, u selekciji Svetislava Jovanova, ali zato je tu program “Druga scena” selektorke Ivone Janjić, predstava “Povratak” Dejvida Glasa (Srpsko narodno pozorište).
U saradnji sa osam glumica i glumaca, Dejvid Glas ispituje uticaj nasilja, naročito kolektivne nasilne prošlosti, na život potonjih generacija. Uzimajući traumu i zaostavštinu kao temelj ovog prikaza, ansambl daje čisto vizuelno, inventivno ostvarenje koje obrađuje sijaset uzroka i posledica pojedinačne i kolektivne agresije. Kako je ova predstava nastala u dvogodišnjem procesu zajedničkog rada, ona nije nekakav jednostavno implementiran koncept, već pažljiv prikaz duboko utemeljenog duha prošlosti i sadašnjosti - zapisala je u obrazloženju ovog dela svoje selekcije pozorišna kritičarka Ivona Janjić.
“Lonli planet - turistička tura kroz dis(u)topiju” Maje Pelević, Dimitrija Kokanova, Olge Dimitrijević, Tanje Šljivar, Igora Koruge (Atelje 212), prva je “post-korona” predstava u Srbiji. Autori koncepta i teksta su i izvođači ove predstave, koja je na Sterijinom pozorju svoje mesto našla kao prateći program.
Okruglim stolom o predstavi “Ajhman u Jerusalimu” Zagrebačkog kazališta mladih počeće današnji program Sterijinog pozorja, u 11 sati, u Srpskom narodnom pozorištu.
Slede “Dani knjige” u 18 sati, predstava “Povratak” je na programu u 20 sati (Kamerna scena, SNP), a “Lonli planet” u 21.30 (predstava se igra na više lokacija).
“Lonli plenet” je predstava imerzivnog karaktera, koja se izvodi u otvorenim i zatvorenim prostorima, oko i u zgradi pozorišta, namerno izbegavajući klasičan scenski prostor, odnosno samu scenu. Kroz kolažnu strukturu pet autorskih i izvođačkih glasova, koji se međusobno prepliću i prožimaju, umetnici vode propisno distanciranu publiku na turističku turu kroz obe strane novčića utopije i distopije naše (pozorišne) svakodnevice, navodi se u programu iz Ateljea 212.
Početak ove godine, dodaje se, obeležila je epidemija korona virusa.
Ona je globalni fenomen, pa su takva i pitanja i nesigurnosti koje se vezuju uz nju. Naši zajednički javni i deljeni prostori, a među njima i pozorišta, su postali mesta zatvorenosti i straha, i nijedan nije ostao pošteđen. Korona je pokazala i da je moguće da ceo svet i sistem samo stanu, ali i da je mehanizam samoodržanja savremenog kapitalizma jači i od takve pauze. Dane provodimo u mešavini osećanja straha, apatije, cinizma, euforije, fizičkih aktivnosti, prolazeći kroz neprestane emocionalne rolerkostere. Kako mi, tako i svet – svet kao da se klacka između restauracije poretka u nekom brutalnijem obliku – fašističkoj distopiji, i revitalizacije socijalističkih ideja o deljenju resursa, jakom javnom sektoru i solidarnosti – socijalističkoj realnosti – utopiji...
I. B.
