Semper idem NP Sombor na Pozorju: Vrlo lična, ali i univerzalna priča
NOVI SAD: Silna gostovanja su otkazana “zahvaljujući” pandemiji korone, tako da će večerašnja izvedba predstave “Semper idem” Narodnog pozorišta Sombor na Sterijinom pozorju biti prva van matične kuće. A poziva je, zahvaljujući prepoznatom kvalitetu, bilo mnogo.
Predstavu je prema romanu Đorđa Lebovića dramatizovao i režirao Gorčin Stojanović. Kritika je roman u kojem Lebović ispisuje stranice svog života, i metaforički i bukvalno, već proglasila monumentalnim delom.
“Semper idem” (Uvek isto) odnosi se na ljudsku glupost, mržnju, obest, koja rađaju zločin, pogotovo evidentan u vreme Drugog svetskog rata, tokom kojeg je Lebović odrastao. Dakle, vrlo lična, ali i univerzalna priča.
Reditelj Stojanović je znao da sažme po(r)uku “Semper idem” kroz reči Lebovićevog ujaka Matije: “Život je velika govnarija, ali nam je svima drag”, a znao je i da u Narodnom pozorištu Sombor napravi veliku i lepu predstavu, sudeći po odzivu publike i brojnim pozivima na festivale.
Na programu Sterijinog pozorja, pored predstave “Semper idem” (SNP, 18 sati), danas su još dva okrugla stola. Prvi će biti održan u 11 sati, o predstavi “Jedvanosimsoboakalomistobo” Sarajevskog ratnog teatra, a drugi o predstavi “Gustav je kriv za sve” Pozorišta “Deže Kostolanji” Subotica.
Voditelji okruglog stola su Isidora Popović i Vlatko Ilić.
Selektor Sterijinog pozorja Svetislav Jovanov svoj izbor obrazložio je ovako:
“Uprizorenje Lebovićevog apartnog, potresnog i polifonijski ustrojenog romana-ispovesti, kojeg se poduhvatio Gorčin Stojanović, predstavlja ostvarenje epskog zamaha ne samo u pogledu scenskog trajanja nego i kao uspešno sučeljavanje razvoja unutrašnjeg života pojedinca (junaka, naratora) kako sa bizarnim, ali prijateljskim energijama porodice i varoškog okruženja, tako i sa sve rizičnijim i, u krajnjoj instanci, kobnim silama Istorije. Postavljajući geteovski intoniranu povest o očovečenju putem spoznaje sveta, Stojanović suptilno, višeslojno i temeljno otkriva večnost (vraćanja) zla kao naličje takvog očovečenja.”
I. B.