U Ateljeu 61 održana kolonija tapiserije posvećena stripu

Novi, 14. saziv ove bijenalne manifestacije, nazvane po našem istaknutom slikaru i tapiseristi Bošku Petroviću, osnivaču Ateljea 61, posvećen je umetnosti stripa i autorima koji se iskazuju u ovom vidu savremenog stvaralaštva. Srbija i region su već čitav vek središte umetnosti stripa u Istočnoj Evropi i ona ovde ima posebno mesto pre svega po autorima koji nas reprezentuju i na svetskoj strip sceni. Prvi put odabrano je da kartone za buduće tapiserije radi upravo strip umetnici. Atelje 61 koloniju realizuje u saradnji sa Fondacijom Novi Sad - evropska prestonica kulture.

Na ovogodišnju koloniju, pod nazivom „Heroji svakodnevice“, pozvano je devet umetnika koji se iskazuju mahom kroz medij stripa: Željko Pahek iz Hrvatske, Ilija Nikčević iz Crne Gore, Radič Mijatović, Dejan Nenadov, Serjoža Popov, Dragana Kuprešanin, Nevena Marković, Bojan Milojević Asterijan i Đorđe Milović iz naše zemlje.

Kordinator ovogodišnje kolonije je Zoran Stefanović, teoretičar, istoričar kulture i diplomirani scenarista iz beogradskog centra Centra za umetnost stripa. Predstavljajući autore iz novog saziva Stefanović ukazuje da su u pitanju umetnici vizuelnog pripovedanja raznih dijapazona i stilova, od značajnih svetskih imena do najmlađih od kojih je svaki radio u svom ključu, duhovnom i estetskom na izazov koncepta naslovljenog „Heroji svakodnevnice“. Želeli su pri izboru da uz kvalitet pokažu i raznovrsnost vizuelnog pripovedanja u Srbiji i regionu. Za odabir teme posvećene skrivenim herojima naše svakodnevnice Stefanović kaže da im je ideja bila da se obrati pažnja na ljude koji su oko nas kao junaci, ali mi još dovoljno neprepoznajemo tu skrivenu dimenziju junaštva, energije, smisla, etike.

Po Stefanovićevim rečima, vizuelno pripovedanje je najstarija umetnost, sami počeci tkanja bili su vezani za vizuelnu naraciju još u mezolitu i ranom neolitu, a srednjem veku to je bila normalna stvar, tapiserije iz Bajea, naše plaštanice i slično. Tako da je ova ponuda Ateljea 61 i Fondacije ustvari vraćanje jedne umetničke forme jednom mediju koji su bili spojeni hiljadama godina pa se to malo zaboravilo. Kruna ove kolonije biće deset izvedenih tapiserija tkanih ručno tokom naredne dve godine, a zatim je planirano da one budu predstavljene na zajedničkoj izložbi, kako u našoj zemlji tako i u inostranstvu.

Čuveni novosadski strip autor Dejan Nenadov, koji je afirmaciju stekao i na svetskoj umetničkoj strip sceni, kaže da su strip i tapiserija na različitim krajevima spektra vizuelne umetnosti. Tapiserije su tokom istorije kupovali bogati ljudi, aristokratija, a strip uglavnom deca i siromašniji. Nenadov podseća na izložbu tapiserija čuvenog britanskog autora Grejsona Perija, koja je pre nekoliko godina gostovala u Novom Sadu. Iako su bile inspirisane Hogartovim grafikama iz 18. veka, one su zbog drečavih boja i polukarikaturalne ikonografije, koja nije imala puno veze sa Hogartom, podsećale na strip, tako da je i to možda za organizatore kolonije bio podsticaj za spoj ove dve umetnosti, smatra Nenadov. Ideja je, po njemu interesantna, jer danas strip postaje sve manje popularna kultura i oni koje to zanima su sasvim drugačijeg profila nego ranijih decenija i to bi lako moglo da se poveže samo treba dovoljno kreativne vizije.

Nevena Marković, strip autorka i ilustratorka mlađe generacije iz Beograda kaže da na ovoj koloniji ima dva izazova - kako da što bolje predstavi svoju ideju, a to je kako stigmatizujemo, satanizujemo i odbacujemo ljude sa mentalnim problemima kojima je socijalna podrška ključna. Ova tema je dosta prisutna u njenom stvaralaštvu i njen završni rad na master studijama bio je posvećen samoubistvu kao temi u umetnosti. S druge strane izazov je kako to prevesti u medij tapiserije sa kojim se prvi put u radu susreće. Kako je završila grafiku naša sagovornica ukazuje da je sličnost utoliko što je i na tapiseriji potrebno pojednostavljivanje i svođenje forme, zbog same izrade i tkanja. Već u grafici su, kako objašnjava bili istrenirani da razlikuju bitno od nebitnog i svaka linija koja ništa ne znači na papiru, ako je samo opisna i deskriptivna, je suvišna.

Novi,14. saziv jedinstven je zbog činjenice da se priređuje u okviru priprema grada za evropsku prestonicu kulture, ali i izborom stripa kao medija kojim se učesnici bave. Međunarodna kolonija tapiserista jedan je od najstarijih rezidencijalnih programa i jedinstven je kod nas u tapiserijskoj umetnosti. Za dvadeset i tri godine ugostila je preko 70 umetnika različitih provinijencija. Kartoni ovih umetnika, a potom i tapiserije izrađene u produkciji ove ustanove, postali su delom zbirke, a time i kulturne baštine našeg grada, navode u Ateljeu 61.

N. Popov