Fondacija „Grupa sever” objavila novu knjigu eseja Ivana Negrišorca

Na tragu prethodne zbirke rasprava i esejističkih zapisa „Istraga predaka“, u kojima je „ukoričena Crna Gora u svoj svojoj kulturno-umetničkoj, političkoj i istorijskoj veličini, i njena suzopisana i oplakana sudbina”, Negrišorac - što je pesničko ime predsednika Matice srpske prof. dr Dragana Stanića - nastavlja da u ovim, kako sam ističe, prelomnim vremenima,  promišlja na temu srpskog pitanja u Crnoj Gori, ali i krize identiteta Crnogoraca oličenoj u „ućutkavanju Njegoša, Svetog Petra Cetrinjskog, Marka Miljanova”, zapravo svih onih koji su konstituisali istorijsku Crnu Goru.

- Nastojeći da opišem specifičnu situaciju intelektualca suočenog sa činjenicom raskrajanja srpskog narodnog bića, te stvaranja antisrpskog i autošovinističkog stava kod pripadnika istog, srpskog naroda, smatrao sam da je u suočenju sa posebnostima srpskog pitanja u Crnoj Gori jedino ispravna i zdrava pozocija obeležena povratkom onom obrascu koji je u srpskoj kulturi izgradio Petar II Petrović Njegoš. Reč je o kulturnom, stvaralačkom obrascu koji su, na svoj način, a po modelu vernog nastavljača, u našem vremenu kreativno nadogradili Matija Bećković i mitropolit Amfilohije Radović – objašnjava Negrišorac. 

Pored nekoliko ranije već publikovanih eseja, u novoj knjizi su pronašli svoje mesto i tri koja do sada nisu objavljena u Negrišorčevim knjigama: „Matica srpska i književnost starog Dubrovnika: između srpske potrebe za razumevanjem i hrvatske strasti za posedovanjem“, „Kazivač i njegov glas: Đilasov lelek u poemi Matije Bećkovića“, te „Njegoševski pokret otpora“. Ovaj potonji je zapravo svojevrsna studija o nužnosti pesničke i duhovne, verske i posvećeničke, intelektualne i stvaralačke, te idejne i političke sabornosti, koja u ovim smutnim vremenima „uzvikuje osnovnu formulu srpskog opstanka: Neka bude što biti ne može“.

- Njegoševski pokret otpora nije nešto specifično vezano samo za Crnu Goru, mada je najprirodnije upućen baš na taj prostor gde je kriza srpskog kulturnog i nacionalnog identiteta zadobila čudovišne, neshvatljive razmere, koji sigurno izazivaju gnev nebeskog Njegoša. Njegoševski pokret otpora je univerzalni srpski odgovor na sve oblike kulturnih ratova koji se protiv njega vode iz bilo kojih imperijalnih centara moći i iz bilo kakvih malenih, često nevidljivih ispotava na terenu. Njegoševski pokret otpora je po svojoj suštini duboko hrišćanski, po pojavnom obliku je svetosavski, a po političkim implikacijama je aktivistički na Miletićev i miletićevski način – poručuje Ivan Negrišorac.

        M. Stajić