Фондација „Група север” објавила нову књигу есеја Ивана Негришорца

На трагу prеthodnе збирке расправа и есејистичких записа „Истрага предака“, у којима је „укоричена Црна Гора у свој својој културно-уметничкој, политичкој и историјској величини, и њена сузописана и оплакана судбина”, Негришорац - што је песничко име председника Матице српске проф. др Драгана Станића - наставља да у овим, како сам истиче, преломним временима,  промишља на тему српског питања у Црној Гори, али и кризе идентитета Црногораца оличеној у „ућуткавању Његоша, Светог Петра Цетрињског, Марка Миљанова”, заправо свих оних који су конституисали историјску Црну Гору.

- Настојећи да опишем специфичну ситуацију интелектуалца суоченог са чињеницом раскрајања српског народног бића, те стварања антисрпског и аутошовинистичког става код припадника истог, српског народа, сматрао сам да је у суочењу са посебностима српског питања у Црној Гори једино исправна и здрава позоција обележена повратком оном обрасцу који је у српској култури изградио Петар II Петровић Његош. Реч је о културном, стваралачком обрасцу који су, на свој начин, а по моделу верног настављача, у нашем времену креативно надоградили Матија Бећковић и митрополит Амфилохије Радовић – објашњава Негришорац. 

Поред неколико раније већ публикованих есеја, у новој књизи су пронашли своје место и три која до сада нису објављена у Негришорчевим књигама: „Матица српска и књижевност старог Дубровника: између српске потребе за разумевањем и хрватске страсти за поседовањем“, „Казивач и његов глас: Ђиласов лелек у поеми Матије Бећковића“, те „Његошевски покрет отпора“. Овај потоњи је заправо својеврсна студија о нужности песничке и духовне, верске и посвећеничке, интелектуалне и стваралачке, те идејне и политичке саборности, која у овим смутним временима „узвикује основну формулу српског опстанка: Нека буде што бити не може“.

- Његошевски покрет отпора није нешто специфично везано само за Црну Гору, мада је најприродније упућен баш на тај простор где је криза српског културног и националног идентитета задобила чудовишне, несхватљиве размере, који сигурно изазивају гнев небеског Његоша. Његошевски покрет отпора је универзални српски одговор на све облике културних ратова који се против њега воде из било којих империјалних центара моћи и из било каквих малених, често невидљивих испотава на терену. Његошевски покрет отпора је по својој суштини дубоко хришћански, по појавном облику је светосавски, а по политичким импликацијама је активистички на Милетићев и милетићевски начин – поручује Иван Негришорац.

        М. Стајић