Spremanjem po tuđim kućama do penzije će stići 56.000 žena
Najava NALED-a da bi i kućne pomoćnice mogle imati radni staž, zdravstveno osiguranje i kada godine stignu, steći uslove za penziju, obradovala je mnoge žene jer u toj kategoriji ima dosta njih koje su decenijama radila po tuđim kućama, a u starosti se svaka na svoj način dovijala kako da obezbedi osnovno za hranu i lekove.
U toj grupi o kojoj NALED priča su i žena koje čuvaju decu, oni koji daju privatne časove i druge kategorije radnika angažovanih na privremenim i povremenim poslovima u turizmu, ugostiteljstvu, građevinarstvu… Svi oni u punom životnom dobu uglavnom imaju za osnovne potrebe, ali država od njihovog posla nema koristi jer, pošto rade u sivoj zoni, ne uplaćuju ni penziono ni zdravstveno osiguranje, pa je gubitak i na jednoj i na drugoj strani.
Namera je zato, predlaže NALED, da jednim klikom, kao i prilikom prijave sezonskih radnika u poljoprivredi, ta kategorija povremeno zaposlenih prijavi svoje radno angažovanje i tako obezbedi da im teče radni staž, imaju zdravstveno osiguranje i drugo što svakom zaposlenom pripada po Zakonu o radu.
U toku je izrada nacrta zakona po uzoru na Zakon o sezonskim radnicima u poljoprivredi, odnosno da se na osnovu te regulative i softvera izradi novi dokument da bi se mogli prijavljivati kućne pomoćnice, bebi-siterke, oni koji daju privatne časove… NALED očekuje da će domaćinstava rado prihvatiti da prijavljuju ispomoć u kući jer svi ti ljudi su, kažu u Nacionanoj alijansi za ekonomsko lokalni razvoj, odavno članovi svake porodice.
Naš model prijavljivanja jedinstven
– Naša zemlja je jedinstvena u tako osmišljenom načinu prijavljivanja sezonske radne snage u poljoprivredi, a biće i kod prijavljivanja nove kagetorije zaposlenih – kućnih pomoćnica, žena koje čuvaju decu… – rekla je Violeta Jovanović, i dodala da se razmišlja o tome da se toj kategoriji priključe i majstori koji nemaju registrovane firme, a po pozivu odlaze na kućne adrese da bi otklonile kvar na kućnim električnim aparatima. – Prilikom izrade tog modela prijavljivanja ugledali smo se na Mađare i Hrvate, ali smo, kopirajući njihov način, došli do jednostavnijeg rešenja.
Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović rekla je za „Dnevnik” da je Nacionalna alijansa, radeći istraživanja, došla do podataka da je u proteklih pet godina na povremenim kućnim poslovima bilo angažovano čak 280.000 lica, pa kada se taj broj podeli s pet, dolazi se do podatka da godišnje te poslove radi 56.000 osoba.
– Teško je proceniti koliko je država izgubila novca zbog takvog neprijavljenog rada, ali nam je namera – i država to hoće – da tu kategoriju uvede u legalne tokove, tako da porodicama, kao fizičkim licima, bude omogućeno da ih na jednostavan način prijavi. Svi ti ljudi se bez izuzetka u svakoj porodici smatraju članovima, i porodice će, uvereni smo, želeti da im pomognu da dođu do svojih prava iz radnog odnosa – kazala je direktorka, napomenuvši da prilikom prijavljivanja u privremeno-povremeno radni odnos ta kategorija neće izgubiti stečena prava u pogledu novčanih primanja od države, poput, na primer, socijalne pomoći, niti će zbog toga biti izbrisani s evidencije nezaposlenih u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Kao i prilikom prijavljivanja radnika u poljoprivredi, napomenula je, i ovde će država odrediti koliko će koštati prijava. Vlasnika poseda koji angažuje sezonske radnike prijava staje dnevno najviše 300 dinara i taj iznos vlasnicima nije veliki trošak jer je proteklu godinu i po od početka primene zakona i aplikacije za prijavljivanje sezonaca koji rade u poljoprivredi, prijavljeno 37.000 radnika, što je u državnu kasu po osnovu naplaćenih poreza i doprinosa unelo oko 3,3 miliona evra, odnosno oko 390 miliona dinara.
– Podaci su ohrabrujući, premda naše procene govore da je u poljoprivredi angažovano od 60.000 do 80.000 radnika, pa u naredom periodu očekujemo da ih bude još više prijavljeno – naglasila je Violeta Jovanović.
Z. Delić