Спремањем по туђим кућама до пензије ће стићи 56.000 жена
Најава НАЛЕД-а да би и кућне помоћнице могле имати радни стаж, здравствено осигурање и када године стигну, стећи услове за пензију, обрадовала је многе жене јер у тој категорији има доста њих које су деценијама радила по туђим кућама, а у старости се свака на свој начин довијала како да обезбеди основно за храну и лекове.
У тој групи о којој НАЛЕД прича су и жена које чувају децу, они који дају приватне часове и друге категорије радника ангажованих на привременим и повременим пословима у туризму, угоститељству, грађевинарству… Сви они у пуном животном добу углавном имају за основне потребе, али држава од њиховог посла нема користи јер, пошто раде у сивој зони, не уплаћују ни пензионо ни здравствено осигурање, па је губитак и на једној и на другој страни.
Намера је зато, предлаже НАЛЕД, да једним кликом, као и приликом пријаве сезонских радника у пољопривреди, та категорија повремено запослених пријави своје радно ангажовање и тако обезбеди да им тече радни стаж, имају здравствено осигурање и друго што сваком запосленом припада по Закону о раду.
У току је израда нацрта закона по узору на Закон о сезонским радницима у пољопривреди, односно да се на основу те регулативе и софтвера изради нови документ да би се могли пријављивати кућне помоћнице, беби-ситерке, они који дају приватне часове… НАЛЕД очекује да ће домаћинстава радо прихватити да пријављују испомоћ у кући јер сви ти људи су, кажу у Национаној алијанси за економско локални развој, одавно чланови сваке породице.
Наш модел пријављивања јединствен
– Наша земља је јединствена у тако осмишљеном начину пријављивања сезонске радне снаге у пољопривреди, а биће и код пријављивања нове кагеторије запослених – кућних помоћница, жена које чувају децу… – рекла је Виолета Јовановић, и додала да се размишља о томе да се тој категорији прикључе и мајстори који немају регистроване фирме, а по позиву одлазе на кућне адресе да би отклониле квар на кућним електричним апаратима. – Приликом израде тог модела пријављивања угледали смо се на Мађаре и Хрвате, али смо, копирајући њихов начин, дошли до једноставнијег решења.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић рекла је за „Дневник” да је Национална алијанса, радећи истраживања, дошла до података да је у протеклих пет година на повременим кућним пословима било ангажовано чак 280.000 лица, па када се тај број подели с пет, долази се до податка да годишње те послове ради 56.000 особа.
– Тешко је проценити колико је држава изгубила новца због таквог непријављеног рада, али нам је намера – и држава то хоће – да ту категорију уведе у легалне токове, тако да породицама, као физичким лицима, буде омогућено да их на једноставан начин пријави. Сви ти људи се без изузетка у свакој породици сматрају члановима, и породице ће, уверени смо, желети да им помогну да дођу до својих права из радног односа – казала је директорка, напоменувши да приликом пријављивања у привремено-повремено радни однос та категорија неће изгубити стечена права у погледу новчаних примања од државе, попут, на пример, социјалне помоћи, нити ће због тога бити избрисани с евиденције незапослених у Националној служби за запошљавање.
Као и приликом пријављивања радника у пољопривреди, напоменула је, и овде ће држава одредити колико ће коштати пријава. Власника поседа који ангажује сезонске раднике пријава стаје дневно највише 300 динара и тај износ власницима није велики трошак јер је протеклу годину и по од почетка примене закона и апликације за пријављивање сезонаца који раде у пољопривреди, пријављено 37.000 радника, што је у државну касу по основу наплаћених пореза и доприноса унело око 3,3 милиона евра, односно око 390 милиона динара.
– Подаци су охрабрујући, премда наше процене говоре да је у пољопривреди ангажовано од 60.000 до 80.000 радника, па у наредом периоду очекујемо да их буде још више пријављено – нагласила је Виолета Јовановић.
З. Делић