Za tri godine prvi put u zakupu više od 5.000 hektara

Direktor te uprave Branko Lakić ističe da je zemljište koje je bez zakupca uglavnom lošeg kvaliteta, da se, uglavnom, nalazi na lokacijama koje klimatski nisu najpogodnije za različite vrste poljoprivredne proizvodnje, i da je najčešće reč o trsticima, močvarama i pašnjacima u brdskim ili visokim planinskim predelima. Cilj države je da se što više poljoprivrednog zemljišta obrađuje jer to donosi nove vrednosti.

– Uprava je u prethodne tri godine dala na korišćenje više od 5.250 hektara zemljišta koje je do tada bilo zaparloženo – kaže Lakić. – Zakup se ne plaća, a radi se isključivo o zemljištu koje nije korišćeno i nije bilo u zakupu prethodne tri agroekonomske godine.

Iako finalna faza restitucije umanjuje fond državnog poljoprivrednog zemljišta, površine koje se nude u zakup ostaju iste jer se identifikuju nove državne parcele.

– Tendencija jeste da se smanji površina državnog poljoprivrednog zemljišta usled restitucije, ali pozitivan paradoks je to da se površine državnog zemljišta u vlasništvu države smanjuju, a površina u zakupu ostaje ista ili se, čak, u velikom broju lokalnih samouprava uvećava – kaže Lakić. 

On ističe da je to rezultat rada Republičke uprave i lokalnih samouprava na identifikaciji državnog poljoprivrednog zemljišta korišćenjem najnovijih softverskih tehnologija u saradnji s Republičkim geodetskim zavodom.

U toku je izrada godišnjih programa za sledeću agroekonomsku godinu, koja počinje 1. novembra.

– Do sada je Uprava dala saglasnost na 108 godišnjih programa za zaštitu i korišćenje poljoprivrednog zemljišta 145 jedinica lokalne samouprave. To je dinamičan proces, svakog dana donosimo nove programe, očekujemo da će do početka agroekonomske godine sve jedinice lokalne samouprave imati usvojene godišnje programe – naglasio je Branko Lakić.

U Upravi kažu da je najbolji način da se kvalitet zemljišta poveća – obrada i zakup na duži period.

– Prošle godine smo vlasnicima preživara dali u zakup poljoprivredno zemljište na period od deset godina i imamo pozitivnu reakciju, pre svega, uzgajivača goveda. Trend je da će zakup na zemljištu biti ponuđen na više godina na javnim nadmetanjima, i to ne samo stočarima – kaže Lakić. 

Dugoročni zakup na najmanje deset godina jedan je od uslova za korišćenje novca iz IPARD fonda, a Lakić ističe da je cilj da se stočarima i ratarima omogući kvalitetno planiranje proizvodnje, što bez dužeg perioda zakupa nije moguće.

Prihod od zakupa 60 odsto je državni, a 40 procenata koriste gradovi i opštine u kojima je zemljište, dok se u Vojvodini državni deo deli na jednake delove između Republike i Pokrajine.

– Novac se koristi za realizaciju godišnjeg programa za investicije, zaštitu, uređenje i korišćenje poljoprvirednog zemljišta, a Uprava finansira postupke komasacije i uređenja zemljišta kroz finansiranje individualnih proizvođača koji kupuju opremu za navodnjavanje i rade iskop bunara. Lokalne samouprave pojedinačno donose odluke o tome šta finansiraju – kaže Lakić.       

D. Ml.