Zoran Gutović: Vreme će se deliti na ono pre i ono posle pandemije
Pred samo izbijanje pandemije izdavačka kuća „Pravoslavna reč” iz Novog Sada objavili je dve kapitalne monografije: „Njegoš – biografija njegovog pesništva“ prof. dr Mila Lompara, i „Istorija srpske političke misli/Novi vek“ prof. dr Dragana Simeunovića.
Prvom, čiji je autor jedan od naših najboljih poznavalaca Njegoševog dela, napravljen je novi korak u osvetljavanju mesta Petra II Petrovića u srpskoj kulturi; druga monografija je plod decenijskog truda profesora Simeunovića, kojim je pokazao kako je srpski narod, „držeći se čvrsto u pravoslavnoj veri i ljubavi prema Bogu i rodu, u periodu od skoro pet vekova robovanja, hrabro odoleo svakom obliku ugnjetavanja i ostao veran idealu obnovljenja srpske državnosti”.
– Imam utisak da će se dešavanja u svetu i u Srbiji, a time i u srpskoj kulturi i izdavaštvu, deliti na vreme pre pandemije i posle pandemije – kaže za „Dnevnik” osnivač i direktor „Pravoslavne reči” Zoran Gutović. – Predstavljanje ovih dveju zaista kapitalnih monografija bilo je zakazano za april i maj. Morali smo, međutim, da promocije otkažemo, odnosno odgodimo, pri tome ni danas ne znajući da li će se i kada održati. A „Pravoslavna reč” je kuća koja veliku pažnju i značaj daje predstavljanju svojih novih naslova. Na njima se okupi veliki broj ljubitelja knjige, uglednih pojedinaca, naših saradnika i predstavnika najznačajnijih institucija u Srbiji. Na taj način odajemo počast svakoj novoj knjizi i u neku ruku joj poželimo srećan put prema čitaocima i bibliotekama. Toga više nema ili nema bar za sada.
Postoji li bojazan da će, i kada ova pošast prođe, upravo kultura biti ta koja će u potonjem vremenu najviše morati da steže kaiš, jer će sve drugo biti važnije?
– Verujem da je svima poznata anegdota kada je Vinston Čerčil, na predlog ratnih ministara da sredstva za kulturu preusmeri u ratni buyet, upitao: „Pa šta ćemo onda braniti“? Na kulturu se nikada ne sme zaboraviti, niti nam ona sme postati manje važna. Stezanja kaiša će sigurno biti, ali ne smemo dozvoliti da to stezanje u kulturi bude njena omča oko vrata. Sve je važno i u tom redosledu važnosti kultura mora biti ravnopravna sa ostalim važnim segmentima društva - privredom, ekonomijom, poslovanjem, životom... Kultura krepi, ohrabruje. Kultura oplemenjuje i snaži. Ona je za Srbiju vrlo značajna, jer zahvaljujući njoj se prepoznajemo u svetu. Zahvaljujući njoj smo opstali. Ona je naše utočište. Srpska kultura je naš najbolji ambasador. Zato kulturi uvek treba reći: Da!
Mogu li se uopšte praviti relevantni izdavački planovi ili je prioritet “održati glavu iznad vode”?
– Rekao bih i jedno i drugo. Tako smo i presložili obaveze i postavili novi način rada u „Pravoslavnoj reči”. Tačno je da smo odgodili predstavljanje navedenih knjiga, ali to ne znači da smo odgodili sve planove ili, ne daj Bože, stali s radom. U skladu sa smernicama, čuvajući zdravlje radnika i poštujući sve mere predostrožnosti nastavili smo dalje, planirajući i pripremajući nove projekte. A njihov broj nije mali. Navešću samo nekoliko, najznačajnijih. Pripremamo kapitalnu monografiju „Sveti Sava“. Selimir Radulović je urednik izdanja, a uz Božju pomoć i visokopreosvećeni vladika bački Irinej će napisati značajno slovo o našem prvom arhiepiskopu. Takođe, pesnik Zoran Kostić iz Republike Srpske priprema zbirku poezije koja nosi radni naslov „Trideset ruskih pjesnika“, paralelno na ruskom i srpskom jeziku.
Svakako moram da istaknem da je povodom 800-godišnjice SPC, episkop dr Jovan (Purić) pripremio je za štampu rukopis „Venac lepote“ (lepota vizantijskog i srpskog nasleđa). Nesrećna dešavanja oko epidemije virusa su malo pomerila njeno objavljivanje, ali sve pripreme su privedene kraju i očekujemo da će sve navedene knjige vrlo brzo izaći iz štampe. Dakle, lako je zaključiti da mi u „Pravoslavnoj reči” imamo mnogo planova, ne odustajemo od njih, ali u isto vreme brinemo o zdravlju našeg malog ali jakog kolektiva.
U kakvoj su zapravo poziciji danas izdavačke kuće, nadaju li se i izdavači da će se naći i za njih prostora u paketu državne pomoći?
– Decenijama unazad za pesimiste ili umerene optimiste situacija u srpskom izdavaštvu nije dobra. Velike izdavačke kuće su propale ili propadaju, nove su se pojavile na izdavačkoj karti Srbije. Neke su postale velike, značajne i važne, neke su nestale u vrlo kratkom vremenu a neke se bore, preživljavaju ili opstaju. Uvek je tako bilo a biće i u budućnosti, nevezano za novonastalu situaciju. Istina, neke tokove i dešavanja pandemija može ubrzati. Šta će se desiti sa izdavačkom kućom zavisi od više faktora. Uređivačka politika je jedan od veoma važnih. Mi u „Pravoslavnoj reči” imamo vrlo jasnu uređivačku politiku. Nikada nam nije bio važan kvantitet, već je fokus bio na kvalitetu objavljenih naslova. Nismo postavljali sebi za cilj da objavimo stotine naslova koji ne mogu stići do krajnjeg kupca, odnosno čitaoca. Uklapali smo se u materijalna sredstva kojima raspolažemo i u skladu s njima pravili nove planove. Moram pri tome da naglasim da smo pri objavljivanju kapitalnih monografija u poslednjih 7-8 godina imali vrlo značajnu pomoć u finansijskim sredstvima od Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu kao i Grada Novog Sada, na čemu sam im veoma zahvalan.
Takođe, kada je pandemija uzela maha, kada je posao skoro stao i u vreme kada su knjižare bile zatvorene a običan čitalac se borio da sačuva zdravlje i da preživi, vrlo značajna pomoć je stigla od države u vidu tri lična dohotka. Pomogla su nam da ne izdvajamo, iz ionako ograničenih sredstava, novac za lična primanja zaposlenih.
Miroslav Stajić