Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević ponovo voditeljski par na K1: Nastavljamo tamo gde smo stali
Voditeljski par Aleksandra Jeftanović i Boško Jakovljević osmislili su originalan koncept kasnog jutarnjeg programa „Kec na jedanaest“ koji se svakog radnog dana emituje od 11 do 13 časova na K1, prvoj zabavno-muzičkog televiziji u regionu.
Posle 25 godina bogatog iskustva u radu na televiziji, Boško i Aleksandra po prvi put kreiraju emisiju sa temama koje su za njih zanimljive i važne. O društvenim, zdravstvenim, kulturnim i zabavnim temama u emisiji razmenjuju poglede i mišljenja sa brojnim gostima u studiju iz različitih sfera javnog života. Njihova emisija „Kec na jedanaest“ osmišljena je tako da počinje taman kada se posle servisnih informacija opuštamo. Ceo program je začinjen domaćim i svetskim muzički hitovima, koje se uživo izvode u studiju. Emisija će tokom leta biti na pauzi, a od septembra se ovaj dobro uigrani voditeljski par vraća na male ekrane, ali će, kako kažu, zadržati koncept emisije. Dnevne aktuelnosti nastavljaće da donose iz njihovog ugla iznova komentarišuću ih s relevantnim gostima.
Na početku intervjua koji su dali za Dnevnikov TV magazin upitali smo Aleksandru i Boška kako je razvijen koncept emisije i kako im se dopala ideja da posle toliko godina zajedničkog rada ponovo sednu zajedno u studio i uživo vode program.
Aleksandra: U dogovoru sa čelnicima televizije, tj. u odnosu na potrebe programa K1 televizije, zajednički smo osmislili emisiju, skrojili po svojoj meri i veoma smo zadovoljni i njom, ali i rezultatima. Što se tiče nas dvoje, samo nastavljamo pred kamerama tamo gde smo privatno stali. Razmena mišljenja dve osobe koje se privatno druže, vole i poštuju. Meni je Boškovo mišljenje i tokom svih 25 godina koliko se družimo bilo jako važno. Inače, mislim da je Boško jedan od najboljih voditelja i TV autora na ovim prostorima.
Boško: Što se tiče koncepta - kada dvoje ljudi radi zajedno, finalna varijanta uvek bude rezultat njihovog zajedničkog rada. Želimo da budemo dobro društvo ljudima u kući, da mogu sa nama da uporede i suprotstave svoja razmišljanja, da dobiju širu sliku, da se informišu, a sve to na jedan prihvatljivo zabavan način.
Da li posle bogatog iskustva danas možete da kreirate emisiju po svojoj meri i koje teme vam posle svega što ste radili najviše prijaju?
Aleksandra: Postoje teme i koje nam ne prijaju, ali sve što je važno, a deo je našeg života, će biti obrađeno u emisiji.
Boško: Da, naravno, pogotovo na televiziji koji podržava upravo jedan spektar svesti interesovanja i angažovanosti na nivou jedne svestrane, moderne i informisane osobe. Najviše volim da diskutujem, pitam i upoređujem. Uživam u dobroj muzici. Volim da kombinujem suplemente koji nadgrađuju vibraciju poverenja, kreativnosti i zadovoljstva. TV, film, moda.
Koliko vam je dugogodišnja saradnja na drugoj televiziji, na kojoj ste zajedno vodili nekoliko emisija, pomogla da lakše započnete novu saradnju i ponudite publici nešto sasvim novo?
Aleksandra: Mnogo, to je neprocenjivo televizijsko iskustvo i mislim da smo bili deo jednog televizijskog izraza koji je promenio zabavni program na našim televizijama. To što sada vodimo dva sata programa bez scenarija je samo i isključivo rezultat rada na projektima i na način na koji smo razmišljali i radili. Budi brz, kreativan, i poštuj televizijsko vreme. I izgaraj dok radiš jer kamera, odnosno publika, zna kad daješ sve od sebe.
Boško: Novo u ovom slučaju je i sloboda da se baviš stvarno temama koje su nama bitne, ne samo zbog rejtinga nego i zbog toga što su suštinski važne za kvalitetnu zabavu... Ako ćemo po rejtingu onda bi trebalo što crnje, konfliktnije, ekstremnije. Ako ćemo po sebi, onda što humanije, talentovanije, kreativnije i zabavnije!
Da bi voditeljski par funkcionisao, a onda i sam program bio dobar, kažu, neophodna je saradnja i dobra konekcija. Sećate li se koliko vam je trebalo da steknete poverenje jedno drugog i prepustite se kameri?
Aleksandra: Nama nije mnogo trebalo da postanemo prijatelji. Zajedno smo otkrivali i posao i sazrevali tokom životnih faza kroz koje smo prolazili. Trebalo nam je vremena da naučimo da funkcionišemo kao par, sada smo zreliji, a i imamo dovoljno iskustva da sada sa sigurnošću znam, a evo mogu i da kažem - bolji partner i voditelj od Boška ne postoji. A to se čuva i voli!
Boško: Aleks i ja se poznajemo na nivou vibracija. Mi smo pre svega prijatelji, saborci i drugari. Živeli i sazrevali zajedno, upoznavali u jednom periodu ljude i neke stvari učili u hodu... Poveravali, tešili se i slavili mnoge životne situacije. Odlično se poznajemo, a zanat znamo. Studio i kamere su tu samo da naprave uslove da se nešto pribeleži iz našeg druženja sa gostima i prijateljima. Jer - mi smo svoji na svome.
Aleksandra, koliko vam je prijala medijska ilegala i odsustvo sa malih ekrana i da li vam je televizijski posao nedostajao?
Aleksandra: Ne osećam da sam bila u ilegali, bar nisam na taj način mislila o tome. Možda zato što nisam imala vremena za to (smeh). Ana i Aleksa imaju pet i četiri godine. I ja sam srećna što sam postala mama i što imam nas četvoro. Od porodice ne postoji ništa važnije za mene. Ali samo mame koje imaju malu razliku između dvoje dece mogu da pretpostave koliko je to zapravo zahtevno. Iskreno, u nekim trenucima sam nedostajala i sama sebi.
Zajedno ste, sa još nekoliko kolega, obeležili jednu eru televizije i pokrenuli poseban talas muzičkih emisija. Da li vam danas nedostaju takvi sadržaji na TV ekranima?
Aleksandra: Svi stariji ljudi su sentimentalni prema vremenu svoje rane mladosti, dozvolite mi da mislim da ima još mnogo kvalitetnog TV vremena koje možemo da ispunimo (smeh). Šalu na stranu, nedostaje mi sve što pristojno, građansko društvo jeste - i na televiziji i van nje.
Boško: Sve što nam je nedostajalo stalo je u „Kec na jedanaest”. Sve svoje sa sobom nosimo, a kao što rekoh, i dalje radimo, zabavljamo se i nadgrađujemo u hodu.
Kakve emocije izaziva sećanje na rad na emisiji „Siti” i šta mislite kako bi ona danas izgledala kada biste se pred kamerama ponovo našli zajedno sa Biljanom Obradović i Marijom Tarlać?
Aleksandra: „Siti“ je odraz jednog vremena, ali i slika i želja jednog mladog čoveka koji poznaje i živi sve što mlad čovek u datom trenutku jeste. Mislim da je ovo što danas radimo logičan nastavak „Siti“-ja. Dnevno razmišljanje zrelog čoveka. Ne umem drugačije da zamislim „Siti“ danas.
Boško: To je bilo davno... Marija i ja smo privatno kao nokat i meso. Biljana i ja smo ostali uvek u perfektnim odnosima. Iskreno, mi smo tada bili toliko upućeni jedni na druge da se danas osećamo kao rodbina. To vam je kao kada glumce iz neke dugogodišnje serije poput „Prijatelja“ pitate kako se sećaju tih vremena. Iskreno, ne znam čega pre da se setim - putovanja, intervjua, druženja, smešnih situacija ili posle toga svih emisija koje smo radili.
Boško, pripremate li nove kolekcije vaših modnih brendova i koliko je pandemija koronavirusa uticala na vaš posao?
Boško: Sve će biti i svega će biti. Sada malo njeno veličanstvo televizija.. Uželeo sam se.
Vladimir Bijelić