Miloš Radenković, voditelj: Mladost i šarm RTS-a

Svima je za oko odmah zapala njegova mladost i harizma, ali i topla boja glasa, po kojoj je već sada prepoznatljiv. Iako mu prijaju poređenja sa starijim kolegama, Miloš ne želi da bude nečiji naslednik, već da izgradi svoje ime među voditeljima, ali i opravda poverenje koje mu je ukazano. Taj dvadesetosmogodišnji mladić uneo je novu energiju u informativni program RTS-a, iako je zadržao ozbiljnost po kojoj su spikeri prepoznatljivi, a onda i izazvao lavinu pozitivnih komentara na društvenim mrežama na račun svog izgleda.

Zanimljivo je, međutim, da je po dolasku u tu medijsku kuću najpre bio zaposlen u sektoru elektronske grafike. Njegovu dikciju i specifičan glas pre tri godine prepoznala je urednica vremenske prognoze Biljana Vraneš, pa se Miloš vrlo brzo našao pred kamerama i još tada postao prepoznatljivo lice Javnog servisa koje nas je iz studija i s terena obaveštavalo o vremenskim (ne)prilikama. Da ima stav kojem se veruje dokazuje i poziv koji je u januaru usledio da se nađe u ulozi spikera vesti, a čini se da mu ta uloga i te kako pristaje. Na početku razgovora za Dnevnikov TV magazin Miloš Radenković otkriva da su mu oba posla izuzetno draga, iako su i po načinu prezentovanja i po realizaciji sasvim različita.

– U vremenskoj prognozi sam počeo, tu sam stekao određeno iskustvo koje mi je mnogo pomoglo da se lakše prilagodim prezentovanju vesti. Sa druge strane, posao voditelja „Dnevnika” je nešto o čemu sam uvek razmišljao i čemu sam težio. Zahtevniji je i veći izazov, ali zaista uživam u tome – rekao je Miloš Radenković.

Za nekoga ko je vrlo mlad dobio šansu da postane prezenter vesti, koliko je RTS-ova škola pomogla da lakše naučite dikciju, ali i sva pravila u radu sa kamerom?

– Javni servis je kuća sa reputacijom i RTS-ova škola je nešto što je u ovom poslu zaista vredno i to mi je mnogo pomoglo u svemu što donosi posao voditelja. Imam čast da radim sa najboljim ljudima u ovom poslu.

Kada imate priliku da učite od kolega kao što su Miran Đevenica, Vesna Radosavljević, Marija Mitrović Jokić, Branko Veselinović i drugi, to je zaista privilegija i trudim se da to iskoristim.

Šta vam je bilo najteže da savladate u prezentovanju vesti i plašite li se lapsusa?

– Odgovornost je nešto što je potrebno savladati. „Dnevnik” i „Vesti” su emisije ozbiljnog karaktera koje gleda milionski auditorijum. Kada počne emisija morate pobediti sebe i pritisak koji je na vama i nositi se sa tom odgovornošću. Naravno, lapsusi će se dešavati, to je sastavni deo posla, ali se nadam da kada bude do njih dolazilo, da će biti simpatični.

Mladi danas neretko kažu da su im društvene mreže prozor u svet. Kako vi uspevate da im odolite, budući da nemate nalog ni na jednoj?

– Veliki broj ljudi je postao zavistan od društvenih mreža i na taj način se bori sa nedostatkom pažnje. Društvene mreže nekad zaista mogu da budu korisne u komunikaciji, poslu i slično, ali ne treba da budu jedino važno u životu, a čini mi se da je to slučaj danas.

Donekle mogu da rauzmem mlađe generacije jer nisu ni imale priliku da odrastaju bez njih. Kod mene je slučaj da jesam i više sam naklonjen drugačijem načinu komunikacije i izražavanja.

Kako se borite sa pažnjom dok vodite program? Da li je teško ostati koncentrisan na vesti koje se čitaju dok se od vas u isto vreme očekuje da sarađujete sa celom ekipom koja realizuje program uživo?

– U početku mi je trebalo vremena da se naviknem. Kao voditelj morate svesno i podsvesno da pratite realizovanje programa. Dok gledate u kameru i čitate vesti sa promptera, morate da pratite istu vest i na papirima jer se dešava da dođe do problema sa prompterom i morate da nastavite da čitate sa papira. Takođe se prilagođavate problemima koji nastaju u trenutku, prihvatate brze promene koje vam javljaju kolege iz režije... To su neki od izazova sa kojima morate da se nosite i koncentracija i pribranost su zaista bitni.

Mediji vas predstavljaju kao šarmantnog i lepog voditelja, uvek prenoseći simpatične komentare sa društvenih mreža koji su stizali na vaš račun. Koliko vam prijaju svi epiteti koji stoje ispred vašeg imena i da li su lepota i mladost prednost u ovom poslu?

– Kada vodim „Vesti” ili „Dnevnik” uvek se trudim da dam svoj maksimum i da svoj posao odradim što bolje. Drago mi je da to gledaoci prepoznaju, da im odgovara moj način prezentovanja vesti i drago mi je da su komentari pozitivni, pa i šaljivi. Smatram da su rad i trud, uz posvećenost, presudni u ovom poslu.

Rekli ste jednom prilikom da se dešavalo da vam prolaznici upute komplimente, a kako su vas dočekale starije i iskusnije kolege na RTS-u?

– Kolege su me dočekale veoma prijatno. Od samog početka su mi pružali podršku, bili tu da mi pomognu. Jedan sam od onih koji stalno nešto zapitkuje kako bih što više bio upoznat sa svim stvarima kada treba da se radi nešto, a oni su zaista bili strpljivi i posvećeni i nisu imali nikakav problem da mi uvek izađu u susret. Za nekog ko je na početku i ko će tek sticati iskustvo, takav odnos iskusniji kolega je nešto što mnogo znači i na tome sam im zahvalan.

Da li vam, otkako ste stigli na Javni servis, bliski ljudi potražuju informacije o dešavanjima u zemlji? 

– U početku je trebalo vremena i njima da se naviknu da se bavim ovim poslom, pa se dešavalo da informacije koje mogu da dobiju od mene pretražuju na internetu, u novinama, na TV-u... Vremenom su se navikli i neretko razgovaramo o aktuelnim temama.

Šta vas, osim televizije, ispunjava? Imate li neku drugu strast u slobodno vreme?

– U slobodno vreme volim da se bavim sportom, uživam u prirodi i naravno pre svega da provodim vreme sa bliskim ljudima.

Vladimir Bijelić