Kisić Tepavčević: Jedno su stavovi, drugo borba protiv korone, pa i lažnih vesti

Ona je tako odgovorila, na konferenciji za štampu, na pitanje kako Kriznis štab može da utiče na plasiranje lažnih vesti, kakva je bila da je jedna medicinska sestra iz jedne kovid bolnice pokušala samoubistvo, jer nije izržala pritisak epidemije.

Mediji su, kako je naglasila, veoma bitni u borbi protiv ove bolesti.

„Međutim svedoci smo da su pojedinci sebi dali za pravo da iznose neproverene i netačne informacije, i na taj nači su direktno odgovorni za stavranje atmosfere koja ne može biti produktivna“, podvukla je ona.

Kisić-Tepavčević kaže da takve informacije ne mogu da donesu ništa dobro i da mogu samo da otežaju borbu.

Nošenje maske na otvorenom je obavezno ako se ne moze obezbediti distanca od najmanje 1,5 metara između ljudi, a u ostalim slučajevima je preporuka da se maske nose i na otvorenom, objasnila je zamenica direktora Institua "Batut" Darija Kisić Tepavčević odluku Kriznog štaba.

Ona je navela da je maska obavezna kad je nemoguće obezbediti dovoljnu distancu, primera radi, u redovima ispred banke, pošte, apoteke, na autobuskim stajalištima...

To se, dodala je, ne odnosi na osobe iz iste porodice.

Na pitanje na koji se uzrast odnosi obavezno nošenje maski, Kisić je primetila da starosna granica ne postoji, odnosno da nijedan uzrast nije bezbedan.

Kada je reč o najmlađima, kaže da bi meru trebalo primenjivati, kao i kod starijih, s tim što se roditeljima najmlađe dece preporučuje da ih i ne dovode u situacije u kojima bi dete bilo pod povećanim rizikom, a to znači da ne idu u redove, tamo gde je povecan broj ljudi...

Podsetila je, takođe, da ni sve maske nisu 100 procentna zaštita, iako su svakako značajna mera zaštite, te da za sve važi da vode račna da ne dovode sebe u situacije gde bi bili pod povećanim rizikom.

Darija Kisić Tepavčević potvrdila je danas je prethodnih dana bilo zastoja u analizi testova i ukazala da je razlog tome "preterano veliki broj" testiranja na koronu na lični zahtev građana.

Kisić je, međutim, istakla da da niko nije trpeo zbog toga, jer se, kako je rekla, ne leče testovi, već pacijenti.

Kisić - Tepavčević je izrazila uverenje da će biti smanjeno vreme i za testiranje pacijenata sa kliničkom slikom i naglasila da se oni, bez obzira, na rezultate testa bolnički leče.

"Lekari ne leče test, već pacijente zbog kliničke slike", navela je ona.

Kaže da se dešava da pacijenti sa teškom liničkom slikom dobiju posle rezultate PCR testa koji pokaže da su negativni, iako imaju sve simptome i vode se kao verovatni slučajevi.

Kaže da je bio povećan broj testiranja na lični zahtev zbog same mogućnosti da se to radi na lični zahtev i zbog niske cene, zatim zbog perioda putovanja, ali ističe i da je veliki broj građana to radio bez ikakvog osnova. 

Ona je rekla da su se neki testirali i više puta tokom jedne nedelje i da je procenat pozitivnosti kod tih osoba pokazala da se testiranje vrši nesvrsishodno.

"Razumljivo da su nam testiranja zbog kliničkih indikacija prioriitet i zato je bilo usmereno na zavode i institute. Sada postoji objektivan razlog za testiranje u svim kovid ambulanta i to je ponovo vraćeno na teren".

Kisić - Tepavčević dodaje da procedura PCR testiranja traje duže i da su se zbog toga i jako velikog broja zahteva pravili redovi, naročito ispred Torlaka.

Građani treba da shvate da je limitiran kapacitet laboratorija, poručila je ona dodajući da je kapacitet za testiranje višestruko povećan, ali da je i dalje zahtev za testiranje bio mnogo veći.

Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da je epidemiološka situacija na KiM, u sredinama gde živi većinsko srpsko stanovništvo, stabilna i dodala da je trenutno u KBC "Kosovska Mitrovica" smešteno 75 pacijenata, dok je u poslednja 24 časa jedna osoba izgubila život.

Na konferenciji za medije, Kisić je rekla da je troje pacijenata sa KiM smešteno u KBC "Dr Dragiša Mišović", dve osobe u Nišu i dve u Kragujevcu, kao i da se tri osobe nalaze na respiratoru.

Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je čak 65 odso zaraženih koronom u dobi između 20 i 49 godina, što nije posledica njihove neotpornosti, već pre svega činjenici da su oni najviše izloženi mogućnosti zaraze i da se manje štite.

"Od 14. juna do 14. jula, tokom prethodnih mesec dana najveći broj hospitalizovanih osoba je između 30 i 39 godina", kazala je Kisić Tepavčević na pres konferenciji i naglasila da to znači da je svaka četvrta zaražena osoba u tom uzrastu, te da to čini 24,14 odsto od ukupno obolelih.

Kako je navela, 20 odsto zaraženih, odnosno svaka peta osoba je između 40 i 49 godina, dok je između 50 i 59 godina 13,9 odsto obolelih.

"Zaraženi koji imaju između 60 i 69 godina čine 9,8 odsto od ukupnog broja, 4,5 odsto je u starosnoj strukturi od 70 do 79 godina, a preko 80 godina starosti čine 1,5 odsto zaraženih", objašnjava Kisić Tepavčević.

Naglašava da je gotovo 20 odsto zaraženih između 20 i 29 godina, 4,4 odsto između 10 i 19 godina, dok dece između 0 i 9 godina čine 2,3 odsto zaraženih virusom Kovid-19.

Prema podacima, istakla je ona, 65 odsto zaraženih su u starosnoj strukturi između 20 i 49 godina.

"Daleko veću stopu hospitalizacije kod mladih stanovnika imamo sada, jer tokom aprila najviše hospitalizovanih je bilo od 50 do 59, a osobe koje su bile starije od 60 godina su činili gotovo 30 odsto zaraženih", podseća ona.

Takođe, rekla je da se u ovom periodu pokazalo da osobe koje se hospitalizuiju a pripadaju starijim strukturama imaju daleko veće mogućnosti za komplikacije.

Kaže da se zbog aktuelnih nedostataka u bazi podataka ne saopštavaju podaci o starosnoj strukturu preminulih od posledice virusa Covid-19, ali naglasila je da se radi na njenom poboljšanju, te da će i ti podaci biti dostupni u najkraćem mogućem roku. 

U Srbiji je u toku osma revizija protokla za lečenje obolelih od korona virusa u skladu sa revizijama Svetske zdravstvene organizacije, izjavila je danas zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević i istakla da pacijenti dobijaju najbolju moguću terapriju.

"U svakom momentu svi naši pacijenti kod kojih je potvrđena infkecija dobijaju najbolju moguću terapiju", naglasila je ona dodajući da se u tim protokolima primenjuju iskustva u prethodnih pola godine, od kada je počela epidemija u Kini.

Upitana da prokomentariše terapije hlorokinom i drugim lekovima odnosno koje doze se primenjuju, Kisić - Tepavčević kaže da postoje protokoli i da naši stručnjaci prate protkole SZO.

Dodaje da se daju lekovi čija primena daje najbolje rezultate.

Darija Kisić Tepavčević izjavila je da će privatne laboratorije, koje budu ispunjavale minimalne zahteve Svetske zdravstvene organizacije, moći da rade PCR testiranja. 

"U ovom momentu sedam privatnih laboratorija je podnelo zahtev da radi PCR testiranja, a njima će u današnjem danu biti dostavljen set kriterjuma koji moraju da ispune", kazala je Kisić Tepavčević i naglasila da su to minimalni zahtevi SZO, te da one laboratorije koje budu ispunjavale će biti više nego dobrodošli. 

Kada je reč o brzim serološkim testovima, Kisić Tepavčević je rekla da su zahtevi daleko manji, te da će privatne laboratorije moći da rade i takva testiranja.

Kisić Tepavčević je rekla da se, imajući u vidu visok stepen i infektivnosti i mogućnosti prenosa na laboratoriske radnike zahteva se maksimalan stepen predostrožnosti i biosigurnosni nivo dva plus ili tri sa tačnim setom performansi.

“Da bi radili neku vrstu testira, moraju da ispune minimalne zahteve biosigurnosti i biobezbednosti što uključuje i infektivnost agensa, njegovu mogućnost da se prenose na laboratorijske radnike, a zatim i na opštu popuilaciju”, rekla je Kisić Tepavčević i naglasila da je potrebna specifična zaštita i zbog eventualnog inficiranja laboratorijskih radnika. 

Darija Kisić Tepavčević izjavila je danas da se u Torlaku radi testiranje na lični zahtev građana, mahom onih koji žele da putuju pa su im potrebni negativni PCR testovi.

Kapaciteti tog Instituta su, kaže, ograničeni, a samo danas je na lični zahtev želelo da se na virus korona testira oko 250 građana. 

"Činjenica da je neko uplatio 6.000 dinara za testiranje, ne znači da će biti istog dana testiran, jer su kapaciteti ograničeni, a prednost imaju oni sa simptomima", naglasila je Kisić.

Ističe da uglavnom žele da se testiraju putnici, koji idu na godišnje odmore ili putuju van zemlje iz porodičnih razloga.

"Ako želite da se testirate, morate da shvatite da i za testiranje postoje liste čekanja i liste termina", poručila je Kisić.