Кисић Тепавчевић: Једно су ставови, друго борба против короне, па и лажних вести

Она је тако одговорила, на конференцији за штампу, на питање како Кризнис штаб може да утиче на пласирање лажних вести, каква је била да је једна медицинска сестра из једне ковид болнице покушала самоубиство, јер није изржала притисак епидемије.

Медији су, како је нагласила, веома битни у борби против ове болести.

„Међутим сведоци смо да су појединци себи дали за право да износе непроверене и нетачне информације, и на тај начи су директно одговорни за ставрање атмосфере која не може бити продуктивна“, подвукла је она.

Кисић-Тепавчевић каже да такве информације не могу да донесу ништа добро и да могу само да отежају борбу.

Ношење маске на отвореном је обавезно ако се не мозе обезбедити дистанца од најмање 1,5 метара између људи, а у осталим случајевима је препорука да се маске носе и на отвореном, објаснила је заменица директора Институа "Батут" Дарија Кисић Тепавчевић одлуку Кризног штаба.

Она је навела да је маска обавезна кад је немогуће обезбедити довољну дистанцу, примера ради, у редовима испред банке, поште, апотеке, на аутобуским стајалиштима...

То се, додала је, не односи на особе из исте породице.

На питање на који се узраст односи обавезно ношење маски, Кисић је приметила да старосна граница не постоји, односно да ниједан узраст није безбедан.

Када је реч о најмлађима, каже да би меру требало примењивати, као и код старијих, с тим што се родитељима најмлађе деце препоручује да их и не доводе у ситуације у којима би дете било под повећаним ризиком, а то значи да не иду у редове, тамо где је повецан број људи...

Подсетила је, такође, да ни све маске нису 100 процентна заштита, иако су свакако значајна мера заштите, те да за све важи да воде рачна да не доводе себе у ситуације где би били под повећаним ризиком.

Дарија Кисић Тепавчевић потврдила је данас је prеthodnih дана било застоја у анализи тестова и указала да је разлог томе "претерано велики број" тестирања на корону на лични захтев грађана.

Кисић је, међутим, истакла да да нико није трпео због тога, јер се, како је рекла, не лече тестови, већ пацијенти.

Кисић - Тепавчевић је изразила уверење да ће бити смањено време и за тестирање пацијената са клиничком сликом и нагласила да се они, без обзира, на резултате теста болнички лече.

"Лекари не лече тест, већ пацијенте због клиничке слике", навела је она.

Каже да се дешава да пацијенти са тешком линичком сликом добију после резултате ПЦР теста који покаже да су негативни, иако имају све симптоме и воде се као вероватни случајеви.

Каже да је био повећан број тестирања на лични захтев због саме могућности да се то ради на лични захтев и због ниске цене, затим због периода путовања, али истиче и да је велики број грађана то радио без икаквог основа. 

Она је рекла да су се неки тестирали и више пута током једне недеље и да је проценат позитивности код тих особа показала да се тестирање врши несврсисходно.

"Разумљиво да су нам тестирања због клиничких индикација приориитет и зато је било усмерено на заводе и институте. Сада постоји објективан разлог за тестирање у свим ковид амбуланта и то је поново враћено на терен".

Кисић - Тепавчевић додаје да процедура ПЦР тестирања траје дуже и да су се због тога и јако великог броја захтева правили редови, нарочито испред Торлака.

Грађани треба да схвате да је лимитиран капацитет лабораторија, поручила је она додајући да је капацитет за тестирање вишеструко повећан, али да је и даље захтев за тестирање био много већи.

Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да је епидемиолошка ситуација на КиМ, у срединама где живи већинско српско становништво, стабилна и додала да је тренутно у КБЦ "Косовска Митровица" смештено 75 пацијената, док је у последња 24 часа једна особа изгубила живот.

На конференцији за медије, Кисић је рекла да је троје пацијената са КиМ смештено у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", две особе у Нишу и две у Крагујевцу, као и да се три особе налазе на респиратору.

Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је да је чак 65 одсо заражених короном у доби између 20 и 49 година, што није последица њихове неотпорности, већ пре свега чињеници да су они највише изложени могућности заразе и да се мање штите.

"Од 14. јуна до 14. јула, током prеthodnih месец дана највећи број хоспитализованих особа је између 30 и 39 година", казала је Кисић Тепавчевић на прес конференцији и нагласила да то значи да је свака четврта заражена особа у том узрасту, те да то чини 24,14 одсто од укупно оболелих.

Како је навела, 20 одсто заражених, односно свака пета особа је између 40 и 49 година, док је између 50 и 59 година 13,9 одсто оболелих.

"Заражени који имају између 60 и 69 година чине 9,8 одсто од укупног броја, 4,5 одсто је у старосној структури од 70 до 79 година, а преко 80 година старости чине 1,5 одсто заражених", објашњава Кисић Тепавчевић.

Наглашава да је готово 20 одсто заражених између 20 и 29 година, 4,4 одсто између 10 и 19 година, док деце између 0 и 9 година чине 2,3 одсто заражених вирусом Ковид-19.

Према подацима, истакла је она, 65 одсто заражених су у старосној структури између 20 и 49 година.

"Далеко већу стопу хоспитализације код младих становника имамо сада, јер током априла највише хоспитализованих је било од 50 до 59, а особе које су биле старије од 60 година су чинили готово 30 одсто заражених", подсећа она.

Такође, рекла је да се у овом периоду показало да особе које се хоспитализуију а припадају старијим структурама имају далеко веће могућности за компликације.

Каже да се због актуелних недостатака у бази података не саопштавају подаци о старосној структуру преминулих од последице вируса Covid-19, али нагласила је да се ради на њеном побољшању, те да ће и ти подаци бити доступни у најкраћем могућем року. 

У Србији је у току осма ревизија протокла за лечење оболелих од корона вируса у складу са ревизијама Светске здравствене организације, изјавила је данас заменица директора Института Батут Дарија Кисић Тепавчевић и истакла да пацијенти добијају најбољу могућу тераприју.

"У сваком моменту сви наши пацијенти код којих је потврђена инфкеција добијају најбољу могућу терапију", нагласила је она додајући да се у тим протоколима примењују искуства у prеthodnih пола године, од када је почела епидемија у Кини.

Упитана да прокоментарише терапије хлорокином и другим лековима односно које дозе се примењују, Кисић - Тепавчевић каже да постоје протоколи и да наши стручњаци прате протколе СЗО.

Додаје да се дају лекови чија примена даје најбоље резултате.

Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је да ће приватне лабораторије, које буду испуњавале минималне захтеве Светске здравствене организације, моћи да раде ПЦР тестирања. 

"У овом моменту седам приватних лабораторија је поднело захтев да ради ПЦР тестирања, а њима ће у данашњем дану бити достављен сет критерјума који морају да испуне", казала је Кисић Тепавчевић и нагласила да су то минимални захтеви СЗО, те да оне лабораторије које буду испуњавале ће бити више него добродошли. 

Када је реч о брзим серолошким тестовима, Кисић Тепавчевић је рекла да су захтеви далеко мањи, те да ће приватне лабораторије моћи да раде и таква тестирања.

Кисић Тепавчевић је рекла да се, имајући у виду висок степен и инфективности и могућности преноса на лабораториске раднике захтева се максималан степен предострожности и биосигурносни ниво два плус или три са тачним сетом перформанси.

“Да би радили неку врсту тестира, морају да испуне минималне захтеве биосигурности и биобезбедности што укључује и инфективност агенса, његову могућност да се преносе на лабораторијске раднике, а затим и на општу попуилацију”, рекла је Кисић Тепавчевић и нагласила да је потребна специфична заштита и због евентуалног инфицирања лабораторијских радника. 

Дарија Кисић Тепавчевић изјавила је данас да се у Торлаку ради тестирање на лични захтев грађана, махом оних који желе да путују па су им потребни негативни ПЦР тестови.

Капацитети тог Института су, каже, ограничени, а само данас је на лични захтев желело да се на вирус корона тестира око 250 грађана. 

"Чињеница да је неко уплатио 6.000 динара за тестирање, не значи да ће бити истог дана тестиран, јер су капацитети ограничени, а предност имају они са симптомима", нагласила је Кисић.

Истиче да углавном желе да се тестирају путници, који иду на годишње одморе или путују ван земље из породичних разлога.

"Ако желите да се тестирате, морате да схватите да и за тестирање постоје листе чекања и листе термина", поручила је Кисић.