Iberoamerički centar počeo da radi pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu

Osnovan je u martu ove godine, na predlog Lektorata za španski jezik Odseka za romanistiku Filozofskog fakulteta UNS i u saradnji s Društvom hispanista Srbije.

- Ideja je da Iberoamerički cenatar, kroz interdisciplinaran i inovativan pristup, okuplja studente i istraživače svih društveno-humanističkih nauka, da otvori prostor za aktivnosti vezane za hispanske i luzofone teme i uspostavi konkretnu saradnju sa brojnim univerzitetima iz Španije, Portugalije, Latinske Amerike i s Kariba. Takođe, da organizuje stručne i naučne događaje, usmerene na kulturološke, jezičke, istorijske, društvene i političke tokove iberoameričkog područja i bavi se složenim pitanjima tamošnjeg identiteta, kao i migracija i zaštite životne sredine - kaže upravnica Centra dr Bojana Kovačević Petrović, s Odseka za romanistiku Filozofskog fakulteta UNS, gde je trenutno u zvanju docenta.

Iberoamerički centar je 21. centar osnovan pri Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu.

- Svi centri rade veoma aktivno i bave se najrazličitijim oblastima. Izdvojila bih Centar za jezike, Medijski centar, Pedagoški centar, Centar za istorijska istraživanja, Centar za primenjenu psihologiju, Centar za srpski jezik kao strani, Centar za usavršavanje nastavnika...

Novoosnovani Iberoamerički centar Filozofskog fakulteta jedini je takve vrste na Balkanu i, osim što će se baviti istraživanjima vezanim za iberijske i latinoameričke teme, takođe će biti usmeren na proučavanje uzajamnih relacija između Srbije/Jugoslavije i hispanskog/luzofonog područja. Budući da smo ostvarili odlične kontakte sa brojnim španskim i latinoameričkim univerzitetima, imamo u planu zajedničke naučne publikacije, seminare, kongrese, ali i aktivnosti koje će biti zanimljive široj zajednici - ističe dr Bojana Kovačević Petrović.

Po njenim rečima, pošto je španski jedan od jezika za koje na Filozofskom fakultetu vlada veliko interesovanje, želja je da se u rad Centra uključe kolege i studenti sa takoreći svih drušveno-humanističkih odseka i iz drugih institucija.

- Na Filozofskom fakultetu španski, trenutno, a tako je već niz godina, uči oko 400 studenata. Za nekog sa strane to može da deluje prilično izneneđujuće. Naime, španski jezik se uči pri Odseku za romanistiku zajedno s francuskim jezikom. Španski i italijanski su izborni jezici. Osim toga, a to je i naš najveći adut i velika sreća, njega mogu da uče svi studenti Filozofskog fakulteta sa svih odseka. Dovoljno je da odaberu španski kao izborni jezik. Njih je oko 300, sa žurnalstike su, filozofije, anglistike, sociologije, komapartivne književnosti, srpske književnosti - kaže Bojana Kovačević Petrović i ističe da ti mladi ljudi dolaze s velikom željom da nauče španski, i iznenađujući je nivo do kojeg stignu za te dve godine izbornog učenja.

- Time su prošle godine prijatno bili iznenađeni i naši gosti iz Instituta Servantes. Mi se trudimo da onima koji uče španski ponudimo što više možemo. Mimo časova gledamo da tokom godine organizujemo četiri-pet vannastavnih aktivnosti, to su prilike i da se čuje i govori jezik kroz učešće u događajima, gde treba upotrebiti stečeno znanje. Prošle godine smo organizovali i održali pesnički matine, na njemu su studenti govorili stihove 50 pesnika, 25 iz Španije i 25 iz Latinske Amerike. Impresivno je bilo je videti koliko su ta deca talentovana i koliko španski primaju kao svoj prvi strani jezik.

- Na Odseku je u proteklih pet godina organizovan veliki broj nastavnih događaja. Zhavaljujući saradnjama s ambasadama Meksika, Argetine i naravno Ambasadom Španije u Beogradu, Institutu Servantes i Festivalu proze Proze fest, na Filozofskom fakultetu gostovali su brojni pisci: Samanta Švebling, Giljermo Martines, potom Luis Lusavela, Santjago Ronkaljolo... autori iz Argentine, Perua... Studenti Flozofskog fakulteta učestvovali su u organizaciji gostovanja Nobelovca Marija Vargasa Ljose u Srpskom narodnom pozorištu. Bilo je angažovano 30 studenata volontera koji su pomogli da taj događaj bude tako uspešan – kaže Kovačević Petrović.

Uz dr Bojanu Kovačević Petrović, upravu Centra čine Jelena Borljin (sekretar), dr Sanja Maričić Mesarović i dr Ivana Georgijev (koordinatori za španski jezik), dr Ksenija Šulović (koordinator za špansku književnost i kulturu), Moises Moreno Fernandes (koordinator za latinoameričku književnost) i Viktorija Riveros Mitrović (koordinator za latinoameričku kulturu).

U Stručnom savetu Centra su: prof. dr Dejan Mihailović (Tehnološki institut u Montereju, Meksiko), prof. dr Dalibor Soldatić (Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu), Jelena Spasojević, predsednica Društva hispanista Srbije, prof. dr Aleksis Dantas (Univerzitet u Rio de Žaneiru, Brazil) prof. dr Ilinka Ilijan (Zapadni univerzitet u Temišvaru, predsednica Mreže hispanista Srednje Evrope, dr Emilio Galjardo Saborido (Univerzitet u Sevilji, Viši savet za naučna istraživanja Kraljevine Španije), i dr Johanes Maerk (IDEAZ Institut za interkulturalna i komparativna istraživanja, Univerzitet u Beču).

V. Crnjanski