Ибероамерички центар почео да ради при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду

Основан је у марту ове године, на предлог Лектората за шпански језик Одсека за романистику Филозофског факултета УНС и у сарадњи с Друштвом хиспаниста Србије.

- Идеја је да Ибероамерички ценатар, кроз интердисциплинаран и иновативан приступ, окупља студенте и истраживаче свих друштвено-хуманистичких наука, да отвори простор за активности везане за хиспанске и лузофоне теме и успостави конкретну сарадњу са бројним универзитетима из Шпаније, Португалије, Латинске Америке и с Кариба. Такође, да организује стручне и научне догађаје, усмерене на културолошке, језичке, историјске, друштвене и политичке токове ибероамеричког подручја и бави се сложеним питањима тамошњег идентитета, као и миграција и заштите животне средине - каже управница Центра др Бојана Ковачевић Петровић, с Одсека за романистику Филозофског факултета УНС, где је тренутно у звању доцента.

Ибероамерички центар је 21. центар основан при Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

- Сви центри раде веома активно и баве се најразличитијим областима. Издвојила бих Центар за језике, Медијски центар, Педагошки центар, Центар за историјска истраживања, Центар за примењену психологију, Центар за српски језик као страни, Центар за усавршавање наставника...

Новоосновани Ибероамерички центар Филозофског факултета једини је такве врсте на Балкану и, осим што ће се бавити истраживањима везаним за иберијске и латиноамеричке теме, такође ће бити усмерен на проучавање узајамних релација између Србије/Југославије и хиспанског/лузофоног подручја. Будући да смо остварили одличне контакте са бројним шпанским и латиноамеричким универзитетима, имамо у плану заједничке научне публикације, семинаре, конгресе, али и активности које ће бити занимљиве широј заједници - истиче др Бојана Ковачевић Петровић.

По њеним речима, пошто је шпански један од језика за које на Филозофском факултету влада велико интересовање, жеља је да се у рад Центра укључе колеге и студенти са такорећи свих друшвено-хуманистичких одсека и из других институција.

- На Филозофском факултету шпански, тренутно, а тако је већ низ година, учи око 400 студената. За неког са стране то може да делује прилично изненеђујуће. Наиме, шпански језик се учи при Одсеку за романистику заједно с француским језиком. Шпански и италијански су изборни језици. Осим тога, а то је и наш највећи адут и велика срећа, њега могу да уче сви студенти Филозофског факултета са свих одсека. Довољно је да одаберу шпански као изборни језик. Њих је око 300, са журналстике су, филозофије, англистике, социологије, комапартивне књижевности, српске књижевности - каже Бојана Ковачевић Петровић и истиче да ти млади људи долазе с великом жељом да науче шпански, и изненађујући је ниво до којег стигну за те две године изборног учења.

- Тиме су прошле године пријатно били изненађени и наши гости из Института Сервантес. Ми се трудимо да онима који уче шпански понудимо што више можемо. Мимо часова гледамо да током године организујемо четири-пет vannastavnih активности, то су прилике и да се чује и говори језик кроз учешће у догађајима, где треба употребити стечено знање. Прошле године смо организовали и одржали песнички матине, на њему су студенти говорили стихове 50 песника, 25 из Шпаније и 25 из Латинске Америке. Импресивно је било је видети колико су та деца талентована и колико шпански примају као свој први страни језик.

- На Одсеку је у протеклих пет година организован велики број наставних догађаја. Зхаваљујући сарадњама с амбасадама Мексика, Аргетине и наравно Амбасадом Шпаније у Београду, Институту Сервантес и Фестивалу прозе Прозе фест, на Филозофском факултету гостовали су бројни писци: Саманта Швеблинг, Гиљермо Мартинес, потом Луис Лусавела, Сантјаго Ронкаљоло... аутори из Аргентине, Перуа... Студенти Флозофског факултета учествовали су у организацији гостовања Нобеловца Марија Варгаса Љосе у Српском народном позоришту. Било је ангажовано 30 студената волонтера који су помогли да тај догађај буде тако успешан – каже Ковачевић Петровић.

Уз др Бојану Ковачевић Петровић, управу Центра чине Јелена Борљин (секретар), др Сања Маричић Месаровић и др Ивана Георгијев (координатори за шпански језик), др Ксенија Шуловић (координатор за шпанску књижевност и културу), Моисес Морено Фернандес (координатор за латиноамеричку књижевност) и Викторија Риверос Митровић (координатор за латиноамеричку културу).

У Стручном савету Центра су: проф. др Дејан Михаиловић (Технолошки институт у Монтереју, Мексико), проф. др Далибор Солдатић (Филолошки факултет Универзитета у Београду), Јелена Спасојевић, председница Друштва хиспаниста Србије, проф. др Алексис Дантас (Универзитет у Рио де Жанеиру, Бразил) проф. др Илинка Илијан (Западни универзитет у Темишвару, председница Мреже хиспаниста Средње Европе, др Емилио Гаљардо Саборидо (Универзитет у Севиљи, Виши савет за научна истраживања Краљевине Шпаније), и др Јоханес Маерк (ИДЕАЗ Институт за интеркултурална и компаративна истраживања, Универзитет у Бечу).

В. Црњански