Obeležen međunarodni Dan maternjeg jezika na Filozofskom Fakultetu

Povodom ovog dana, kojim se simbolički ukazuje na važnost višejezičnosti planete i očuvanje maternjih jezika, na Fakultetu je održan specijalni program, u okviru kojeg su promovisani svi odseci Filozofskog fakulteta, na kojima se studiraju nacionalni jezici u Srbiji. Studenti i profesori ovih odseka recitovali su na svojim jezicima, kao i u prevodu na srpski. Profesorke dr Isidora Bjelaković i dr Marina Kurešević s Odseka za srpski jezik i lingvistiku, prezentovale su razvoj srpskog jezičkog standarda.

- Pored Odseka za srpski jezik i lingvistiku, imamo odseke za hungarologiju, slovakistiku, rumunistiku i rusinistiku – podsetio je Tomislav Bukatarević, administrator Centra za jezike Filozofskog fakulteta UNS, predstavljajući program obeleževanja dana maternjeg jezika.

U okviru programa, lično iksustvo predstavio je Kaname Okano, student doktorand iz Japana koji na Filozofskom fakultetu studura srpski i rusinski. U Japanu je inače odbranio disertaciju na rusinskom jezuiku.

Prof. dr Milivoj Alanović, prodekan za akreditaciju na Filozofskom fakultetu rekao je da je ova godina za Fakultet važna jer se sprema za novi ciklus akreditacije.

- Nastojimo da i u narednom sedmogodišnjem akreditacionom periodu održimo nastavu jezika i književnosti u onom obliku na koji smo navikli i za koji mislimo da odgovara potrebama ovog društva – istakao je Alanović. – Ovo je prilika ne samo da se prisetimo koliko se jezika govori na planeti, već i da istaknemo kakav značaj jezik ima za svkog pojedinca, za kulturu i za celo društvo čiji je identitet sadržan i u jeziku. Svaki pojedinaac i svaka društvena zajednca treba da se brinu o najvećem jeziku na kojem se komunicira, ali i o svakom jeziku koji se govori na toj teritoriji. Na našoj teritoriji govori se tridesetak jezika, a na našem Fakultetu se detaljnio izučava njih pet – rekao je prof. Alanović.

Kada je reč o organizaciji nastave jezika u okviru reforme našeg obrazovnog sistema, prof. Alanović rekao je da je nastavu potrebno prilagoditi savremenom dobu. Ne smeju se stalno kroz školovanje obrađivati određeni sadržaji koji su bili predviđeni da se urade prethodnim nivoom obrazovanja. Takođe, moraju iskoristiti i prednosti savremene tehnologije u studijima kezika i književnosti, kako bi se nastava učinila zanimljivijom i primerenijom potrebama današnjih studenata.

Po njegovim rečima, važnu ulogu bi trebalo da imaju mediji, pisani i elektronski, koji su u današnje vreme zanemarili kulturu govora i jezik, uvođenjem lektora koji vodili računa o tome šta se štampa i emituje.

- Modernizacija fakultetskih i ostalih udžbenika, kao i njihova veća pristupačnost posredstvom novih tehnologija dali bi rezultate – istakao je prof. dr Milivoj Alanović.

Sto jezika u digitalnom svetu

Međunarodni dan maternjeg jezika obeležava se s osnovnim ciljem da se podigne svest o značaju maternjeg jezika i multilingvizma. Ovaj dan je UNESKO uspostavljen 1999. godine, a na predlog Bangladeša i obeležava se redovno od 2000. godine. U opasnosti od nestanka danas je 43 odsto od 6.000 jezika, koliko se procenjuje da se govore u svetu. Samo nekoliko stotina jezika imaju prirodno mesto u obrazovnim sistemima i javnim poslovima, a manje od 100 ih se koristi u digitalnom svetu.

Kaname Okano, poseban gost jučerašnjeg obeleževanja dana maternjeg jezika na Filozofskom fakultetu, u Japanu je prvo studirao ruski jezik i imao je priliku da uči i neke druge slovenske jezike, među njima i srpski.

- Počeo sam da ga učim i shvatio sam da bi bilo zanimljivo da ga i studiram. Pošto tu mogućnost u Japanu nisam imao, prvo sam u Novom Sadu bio na Letnjoj škioli srpskog jezika i kasnije sam odlučio da se ovde upišem na doktorske studije – reko je Okano na odličnom srpskom. -Nama Japancima je jako teško da naučimo srpski jezik, jer je gramatika srpskog jako komplikovana, dok je japanska gramatika prilično jednostavna, ali je zato pisanje teško.

Okano trenutno u Japanu predaje ruski i srpski na nekoliko fakulteta.

V. Crnjanski

Foto:arhiva Dnevnika