Kovilj sve češće na turističkoj mapi

Iz tog sela potekao je Laza Kostić, jedna od najzamenitijih ličnosti u Srba 19. veka, veliki pesnik, političar i doktor pravnih nauka. Ali, nije samo jedan od velikih „Srba prečana“ adut da bi se svratilo do Kovilja. Zapravo, većina stranih turista koji dođu u ovo mesto ni ne znaju za vanvremensko delo Lazino, ali znaju za manastir Kovilj, najstarije rodino gnezdo na Balkanu, Koviljski rit, Dunav i prirodu zbog koje se, neretko, vraćaju ovom selu.

Meštani ovog mirnog bačkog sela sve više prepoznaju turističke potencijale svog mesta, pa ima sve više različitih turističkih programa kako za one koji su u prolasku, tako i za putnike namernike koji žele da tu provedu duže vreme. Upravo negujući te potencijale nastala je 2013. godine Asocijacija za razvoj turizma i kulture „Santa Marija“, koja se zove po naj­poznatijoj ljubavnoj pesmi Koviljčana Laze Kostića. Sava Pušić, potpredsednik tog udruženja ujedno se bavi i iznajmljivanjem soba za turiste koji dolaze u Kovilj, kaže da ovo mesto ima brojne pogodnosti zbog kojih vredi barem na dan svratiti do Kovilja.

Potpredsednik udruženja „Santa Marija“ Sava Pušić navodi da je pre pet-šest godina pravljena računica da kroz Kovilj, mesto sa oko 6.000 stanovnika, godišnje prođe između 30.000 i 40.000 domaćih i stranih turista.

– Što se posetilaca iz inostranstva tiče, najviše procentualno turista dolazi iz istočnih zemalja: Češke, Poljske, Slovačke, Belorusije, Rusije. Dolaze i gosti iz zapadne Evrope, ali su, što se tranzitnih gostiju tiče najbrojniji Poljaci i Česi. U ovoj tački spajaju se ljudi sa svih meridijana. Imali smo goste i s Malte, s Balija, ali i iz Irana koji su bili ovde za doček nove godine – navodi Pušić.

– Kovilj je prelep. Ima zaista veliki turistički potencija. Prvi i osnovni adut za to je geografski položaj jer autoput E-75 prolazi pored samog Kovilja. A pored mesta, 500 metara dalje nalazi se Nacionalni park „Koviljski rit“, specijalni rezervat prirode koji se prostire na skoro pet hiljada hektara. Tu se nalazi najveće mrestilište riba na toku Dunava kroz Srbiju, jer kad se Dunav podigne voda uđe u Rit i tu se riba mresti. Ovde je raj za pecaroše. Osim lovnog turizma, Kovilj je i mesto verskog turizma zbog manastira iz 13. veka u koga dolazi veliki broj posetilaca iz raznih krajeva sveta. Tu je i tranzitni turizam zbog blizine autoputa. Dakle, radi se o mestu koje ima prirodne lepote, ali i bogato kulturno-istorijsko nasleđe sa kojim se vredi upoznati – navodi Pušić.

Jedan od najprepoznatljivijih obeležja Kovilja je manastir posvećen svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu koja je, ujedno i seoska slava. Ovaj manastir,  prema predanju, osnovao je Sveti Sava, utemeljivač Srpske pravoslavne crkve i veoma je važan duhovni centar Eparhije bačke i jedan od najvećih muških manastira u okviru SPC. Ta­kođe, manastir je poznat i po proizvodnji domaćeg vina i rakije, meda, sveća i drugih suvenira s kojima posetioci odlaze put svojih domova.

Nedaleko od manastirske kapije, nalazi se crkvica Svete Petke koja je starinom nadrasla vek i u koju je urastao hrast, nekoliko vekova stariji od bogomolje kojoj je postao prirodni toranj. Specifičnost spoja prirode i sakralnog objekta jeste što se na vrhu drveta nalazi gnezdo roda, za koje Koviljčani tvrde da je nastarije na Balkanu.

– Otkako pamtim za sebe, znam i za rode. Oni su naši redovni stanovnici, a iz godine u godinu raste njihov broj. Trenutno u Kovilju ima između 30 i 35 gnezda roda, a najinteresantnije rodino gnezdo, najstarije na Balkanu, nalazi se na ovom hrastu. Staro je, kako se procenjuje, oko 500 godina. Imali smo gosta iz Amerike i doveli

ga pred ovo rodino gnezdo. Na pitanje koliko je staro, odgovorio sam da je starije od Sjedinjenih Američkih Država. On se nasmejao. Pošto pouzdanih podataka nemamo o starosti tog hrasta, nama ostaje da verujemo da je starije od Amerike ili su barem vršnjaci – navodi Pušić.

Kako kaže, ovo gnezdo je bez sumnje jedno od najznačajnih simbola Kovilja, jer se bezmalo svi posetioci slikaju ispred ovog hrasta sa gnezdom za rode. I prilikom posete ekipe „Dnevnika“ imali smo priliku da vidimo par roda koje je izvršio primopredaju smene u lovljenju žaba i riba iz obližnjeg rita.

Kopneni deo Kovilja je zanimljiv, ali je vodeni još bogatiji. U Koviljskom ritu ima čak 172 vrste ptica, od kojih je 103 sa statusom prirodne retkosti, a njihova pesma pravi ambijent koncerta prirode na otvorenom. Na vodi se nalaze retke vrste vodenih biljaka poput belog i žutog lokvanja i četvorolisne deteline. A u vodi pliva 46 vrsta riba. Na obali se mogu videti konji, ovde na ispaši i puno različitih životinja. Ali, ipak su rode te koje su se najviše odomaćile, iako spadaju u ptice selice. Na obali kanala Arkanj smo i sami imali priliku da vidimo rodu koja nedaleko od pecaroša stoji i prati ribolovačku sreću.

– Rode donose Kovilju mnogo. Pre svega turista, a mi ih doživljavamo kao naše drage komšije. Uostalom, ima slučajeva da su neke rode i prezimile u našem mestu, a domaćini su im bili iz obližnjih kuća. Rode toliko vole Kovilj, da neke postaju ptice stanarice – kaže Sava Pušić.

Dodaje i da poslednjih godina Kovilj koristi svoje turističke potencijale, ali svakako postoji mogućnost da se oni unapređuju.

– Rastu smeštajni kapaciteti, imamo hotel, prošle godine je otvoren autokamp, tako da se ide ka tome da posetici ne navrate na kratko, već da se zadrže na duže. Prošle godine Koviljčani nisu mogli da veruju kada su po kafićima čuli ljude koji pričaju strane jezike. Imamo mnogo tranzitnih gostiju, koji prvu godinu dođu da prenoće, a naredni put dolaze kao naši gosti da obiđu sve znamenitosti Kovilja, ali i Novog Sada. Pozivam sve da dođu i vide te lepote Kovilja – zaključuje Sava Pušić.

Aleksandar Savanović