Knjige koje morate pročitati pre nego što umrete (12) - Bart: Izgubljen u Kući smeha
Po mnogim parametrima, antologijska, prevratnička zbirka priča „Izgubljen u kući smeha“ američkog pisca Džona Barta je, na najbolji mogući način, proklamovala decenijsku dominaciju postmodernizma u prozi kao najuticajnijeg (elitističkog? eskapističkog?) pogleda na rasuti (raspadnuti) svet u kome živimo.
Pored Borhesa, savršenog estete i perfekcioniste, Bart je svojom teorijom „književnosti iscrpljenja“, poštujući pre svega delo visokog modernizma Džemsa Džojsa, zaludeo zaljubljenike „pametne proze“ nudeći priče iz zbirke „Izgubljen u kući smeha“ kao Novi put.
Sada, godinama kasnije (zbirku je Bart objavio 1968. godine) uživajući i dalje u jezički (ali i stilski i motivacijski) prebogatom prozom ponuđenom u ovoj zbirci priča koje polemišu kako sa stvarnošću i samim autorom, tako i sa čitaocima, moramo da odlučimo da li uživamo u nostalgiji (prepoznavanja) ili u (ponovnom) otkriću: nikad dovoljno rano, nikad previše kasno!
Prva i poslednja rečenica
„Na ovaj ili onaj način, bez obzira na to koja je teorija o našem putovanju tačna, ja se samom sebi obraćam; sebi kome kao neznancu ponavljam naše povest i situaciju i kome ću otkriti svoju potajnu nadu mada zbog nje stradam.“
“Hoće li joj iko znati ime? Hoće li svi? Nije važno. O ovom podnevu svog dana što kopni, između noći prošle i duge noći buduće, u podne dovoljno čarobno da slomi srce, na samotnoj, krasnoj obali bezimeni rapsod Napisa je.“
Kada bi ova knjiga imala ukus, bio bi to ukus šećerne vune koju jedete dok oko vas lebde raznobojni baloni u ručicama dečice – ali i zadovoljnih roditelja - što bauljaju, presretna, zabavnim parkom prepunim raznih luckastih čuda.
I na kraju, hm, Bart? Džon Bart? Pa on može da liči samo na – Džona Barta! Uživajte, ali pazite: vrlo je lako izgubiti se u Kući smeha.
Đorđe Pisarev
