Ivan Đorđević, glumac: Uloge delim na izazovnije i one koje to nisu

Ovih dana možemo da ga gledamo u novoj domaćoj seriji „Tajkun“, koju je režirao Miroslav Terzić, a u kojoj Ivan Đorđević tumači ulogu ubice. O toj, ali i o drugim ulogama, Ivan govori za „Dnevnik“.

Poslednjih godina imali smo prilike da Vas gledamo u brojnim domaćim serijama, kao što su „Urgentni centar“, „Čizmaši“, „Ubice mog oca“, a evo sada i „Tajkun“. Čini li Vam se da su domaće serije doživele uzlet i da su mnoge, upravo kvalitetom i dobrom produkcijom, izazvale značajnu pažnju javnosti?

Televizijski igrani program od 80-ih nije imao ovako ozbiljan preporod kao poslednjih nekoliko godina. Mnoštvo različitih kuća, kao što su HBO, Netfliks, Šoutajm, poslednjih godina izbacuju serije koje se gledaju u jednom dahu, iliti binyuju, što bi se reklo, i to je nekako postalo deo kulture i samim tim je, na tom talasu, prirodno, dobila svoj zamajac.

U dve popularne serije – „Ubice mog oca“ i „Tajkun“ – tumačite dve potpuno različite uloge, u jednoj ste novinar, u drugoj ubica. Koja vam je teže pala?

Ne delim uloge na teže i manje teže, delim ih na izazovnije i one koje to nisu. U "Ubicama", pošto je to prva od serija koja je prikovala gledaoce za TV ekrane, sve mi je bilo novo. Odličan scenario, produkcija, režija, kolege... Tako da mi je sa te strane to bio veliki izazov koji ne jenjava, evo, već koliko, pet sezona. U "Tajkunu" me je dočekao jedan potpuno neočekivani karakter koji mi je raspalio glumačko biće.

Glumili ste i u kontroverznom filmu Mladena Đorđevića „Život i smrt porno bande“. Tumačili ste ulogu travestita Cece. Koliko je izazovno, a ujedno i zahtevno, glumiti ovakve uloge?

Izazovno i ujedno zahvalno. Takvi likovi se samo mogu poželeti u opusu glumačkog posla.

Tumačite jednu od uloga i u hrvatskom filmu „ZG80“ koji govori o jednom od najvećih rivaliteta u istoriji fudbalskih navijača, između Bed blu bojsa i Delija. Postoji li neka vrsta „rivaliteta“ između filmskih produkcija u regionu i kako vidite srpski film u odnosu na hrvatski, bosanski ili slovenački?

Ako vam država izdvoji nula dinara za kulturu, ne vidim razloga za bilo kakvo rivalstvo. Vidim samo i isključivo mogućnost stvaranja umetničkog dela u korelaciji sa drugima.

Šta to glumcu Ivanu Đorđeviću nudi njegov rodni Zrenjanin, a šta druga mesta u kojima boravi zbog prirode posla?

Svakako da volim kada me posao odnese i izmesti van mesta gde bivstvujem. Volim turneje, volim snimanja po drugim gradovima, državama... Al’ opet, da li će toga biti jer – 0 posto.

Jednom prilikom ste izjavili da ste najveće iznenađenje doživeli kada ste angažovani na ostvarenju „Koriolan“ koji je režirao čuveni Rejf Fajns. Tom prilikom ste snimali i scene sa Džerardom Batlerom. Kakve uspomene Vas vežu za taj period?

Da, da... To je baš bilo iznenađenje. Na samom kastingu me je dočekao Rejf i radio je sa mnom scenu. Neverovatan je osećaj i čast raditi sa tako velikim umetnikom.

Deo ste ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu i zrenjaninska publika može da Vas gleda u naslovnoj ulozi u predstavi „Don Žuan“. Gde se, po Vašem mišljenju, danas nalazi domaće pozorište? Ima li dovoljno pozorišne publike da bi pozorišta u Srbiji opstala?

Kao što sam i odgovorio na pređašnje pitanje... Ne znam gde je i gde bi moglo biti sa nula posto za kulturu iz državnog budžeta. Na osnovu produkcija iz prošle godine i na osnovu izdvajanja za ovu godinu, koji je 0, i opet ponavljam 0, možete sami da zaključite gde je. Tapkalo je u mestu, a sada se definitivno neće ni pomeriti. Zaista sjajno. Zar ne?

Željko Balaban