Knjige koje morate pročitati pre nego što umrete (10)

“Zovem se ’Lusi Barton’  je pametna i obazriva u svakom pogledu. Ovo je istovremeno knjiga uzdržanosti i knjiga velike otvorenosti i mudrosti. Počinje čistom, čvrstom strukturom i narativnom distancom nalik na bajku, ali potom postaje intimnija i prožeta improvizacijama, tako da se povremeno bliži auto-prozi takvih pisaca kao što su Karl Uve Knausgor i Rejčel Kask. Strautova se ovde poigrava formom, načinima da dođe do priče, a opet ništa nije ni bojažljivo niti preterano nasumično”.

Straut, spisateljica koja živi u Njujorku, nagrađena je Pulicerovom nagradom za roman “Oliv Kiteriy”. Poznata je i po delima “Ostani uz mene” i “Ejmi i Izabel”, knjizi koja je osvojila nagradu “Art Sajdenbaum” za prvu objavljenu prozu koju dodeljuje “Los Anđeles tajms”, kao i nagradu “Hartlend”. Bila je finalistkinja za nagradu “PEN/Fokner” i nagradu “Oriny” u Engleskoj.

Dakle, narativna postavka je jednostavna: Lusi se oporavlja od naizgled jednostavne operacije, a oporavak traje nepredviđeno dugo. Njena majka, sa kojom Lusi mnogo godina nije razgovarala, dolazi joj u posetu, u bolnicu.

Tako se stvara osnova za majstorsko samoispitivanje pripovedačice, junakinje-naratorke Lusi, a Strautova nam, korak po korak, ispisuje priču koja teče nezavisno i nazaustavljivo. U pitanju je neka vrsta odloženog pripovedanja, koje čitaocima nudi bukvalno ogoljen postupak, u skladu s onim (post)modernističkim težnjama da izvestan posao oko tematskog i motivacijskog dela mora da obavi i sam čitalac. Tako pripovedač, tj. pisac kazuje i više nego što mu je bila namera, pa se ispod bukvalnog, transparentnog narativnog sloja, pojavljuju i nikad izgovorene istine o teškom detinjstvu i zlostavljavanju roditelja. Tako ovaj kratki roman, koji se naizgled drži stava da su zbiljski neprijatelji romana zaplet, likovi i tema, zapravo nudi upravo to: i jake likove i zaplet i izuzetnu temu.

U kratkim podpričicima koje nastaju zahvaljujući neuobičajenoj bla – bla brbljivosti Lusine majke, podpričicima koje se bave Drugima, saznajemo više nego iz glavne priče, pa tako, ipak, moramo zaključiti da, ako već i nema generalnog zapleta, postoji niz podzapleta, a time se otvara i prostor za likove i teme.

U pitanju je svojevrsna obnova minimilističkog postupka, ali sa žešćim primesama srcepotresnih slojeva po sistemu “topla, ljudska priča”, ili bolje, kamerne ispovesti sa psihoanalitičkog kauča.

Đorđe Pisarev