Prelistavanje digitalne biblioteke Matice srpske

U DBMS do kraja marta ove godine uključena je 21.651 publikacija, odnosno 1.514.248 digitalnih stranica.

Počev od najstarijih rukopisnih knjiga, kojih ima 671, tu su dostupne i srpske knjige od 15. do druge polovine 19. veka (1867), kao i posle te godine, zatim strane knjige od 15. do 19. veka, razna objavljenija, oglasi, sitna štampana građa do 1867, kalendari i mesecoslovi. Među četrdesetak časopisa, mogu se prelistati „Danica“, „Javor“, „Neven“ i drugi, nastali od 18.veka pa nadalje, zatim Letopis i Zbornici MS, novine poput „Bosanske vile“, „Slobodne Vojvodine“ i „Zastave“. Tu su i razglednice, plakati, dokumentacioni materijal, likovni radovi, fotografije, muzikalije, atlasi, geografske karte, planovi grada, primera radi Novog Sada iz 1697,  i izdanja BMS. Digitalna BMS je rezultat digitalizacije koja se odvija od 2006, kao deo sistema zaštite starih i retkih publikacija u Odeljenju zaštite publikacija, a u saradnji sa Odeljenjem stare i retke knjige i legata, kako je navedeno na njihovom sajtu.

- Cilj digitalizacije građe je zaštita kao i brži i jednostavniji pristup publikacijama, promocija i predstavljanje bogatog fonda BMS i stvaranje novih i kvalitetnih sadržaja. Izbor građe za digitalizaciju obavlja se prema vrednosti, celovitosti, retkosti, učestalosti korišćenja i drugim važnim kriterijumima – navedeno je na sajtu DBMS.

Biblioteka Matice srpske od 2011. priređuje i elektronske izložbe, na osnovu građe iz svojih zbirki, i trenutno je aktuelna ona posvećena jubileju štampanih srbulja. Ove godine se navršava 500 godina „Psaltira s posledovanjem“ Božidara Vukovića iz 1520, zatim 460 godina „Zbornika za putnike“ iz 1560. i „Oktoiha“ oko 1560. Vićenca Vukovića i 450 godina „Molitvenika“ i „Služabnika“ Jerolima Zagurovića. Elektronski katalog sadrži opise izdanja pomenutih srbulja i hronološki pregled odabrane literature sa signaturama. Autori ove postavke na sajtu BMS su mr Dušica Grbić i Aleksandra Drapšin, a urednik je Selimir Radulović.

Do kraja godine, u planu su izložbe posvećene takođe jubilejima Đerđa Saboa, Velike seobe Srba, Betovena, Jesenjina, Miodraga Popovića, Milana Savića, Hegela, Helderlina, Šafarika, i štamparije Josifa Kurcbeka u Beču.

Inače, Biblioteka Matice srpske je zatvorena do daljeg, ali čitaoci mogu da prate informacije o radu na njihovom sajtu i Fejsbuk nalogu, i na raspolaganju im je servis „Pitaje bibliotekara BMS“.

     N. P-j.