Trinaestogodišnji plivač Vidoje Putić ponosan na svoje uspehe

Jedan od njih je trinaestogodišnji Novosađanin Vidoje Putić, koji je već deceniju svog života posvetio plivanju i ne misli da odustane.

– Počeo sam da treniram negde u zimu pre deset godina, a razlog je taj što sam tokom leta bio na otvorenim bazenima s tatom i plivao sam s „mišićima”, kada me je spasilac isterao napolje jer nisam smeo u bazen s pomoćnim sredstvima – kaže za naš list Vidoje. – Tada sam, s tri godine, rekao sebi da ću da savladam plivanje i tako sam počeo u Plivačkom klubu „Vojvodina”, a od 2015. godine sam prešao u Plivački klub „Arena” na Spensu. Nisam se nikada pokajao, već dugo treniram i plivanje je moj način života, stoga ne pomišljam na odustajanje.

Zahvaljujući trenerima Zoranu Milovanoviću i Mirku Dautoviću, plivanje mu ide sve bolje, iako kaže da je imao problema u početku da savlada baš sve discipline. Njegov personalni trener i nutricionista Marko Veselinović vodi računa o finesama i, naravno, odgovarajućoj ishrani jer je neophodno da Vidoje ima poseban režim da bi njegova konstitucija zadovoljila potrebe delfin stila koji je skoro počeo da vežba.

Kako kaže naš sagovornik Vidoje Putić, koji 1. aprila puni 14 godina, učestvovao je na brojnim takmičenjima, tako je bio deo Bečejske zvezde. Za njega je veliki lični uspeh takmičenje u Banjaluci, kada je plivao 200 metara kraul jer je tada imao priliku da se takmiči protiv svog idola.

– Imao sam priliku da se fotografišem sa svojim idolom Velimirom Stjepanovićem i da se takmičim protiv njega i bio sam ispunjen i jako srećan zbog takve prilike – kaže naš plivač, dodajući da su mu idoli, osim Velje, i njegovi Detelinarci Vuk Celić i Boris Lačanski.

Od Borisa je čak dobio i crvenu kapicu, koja mu predstavlja amajliju, bez koje ne ide na takmičenja.

– Trebalo mi je dugo da naučim da plivam sve discipline, a ima ih četiri: kraul, leđno, prsno i delfin – priča naš sagovornik. – Najmanje volim da plivam prsno jer mi je teško da dišem kada uzimam vazduh, pa mi najmanje prija. Ne znam koliko sam puta otišao na takmičenja, išao sam na republička, a najviše regionalna. Na međunarodnim takmičenjima sam takođe bio nekoliko puta, te sam doneo medalju i iz Grčke. Najviše nagrada sam osvojio u kategorijama leđno i kraul, a do sada sam osvojio oko 20 medalja, od bronzane do zlatne. Zadovoljan sam uspesima koje sam postigao.

Po rečima Vidojeve mame Sanje Putić, delfin je skoro počeo da usavršava jer to ide prema godinama treniranja, te dok je imao konstituciju za leđa, plivao je isključivo leđno, a kraul je osnovna tehnika koju svi plivaju.

– Sada, kada je izrastao i dobio na masi, treneri smatraju da je najbolje, s obzirom na bolest koju ima, da pliva delfin, te je skoro počeo – kaže mama Sanja. – Očekuje se da će za godinu moći da postigne svoj maksimum i da će početi da postiže zapaženije rezultate. Za sada je on odličan, četvrti je u Vojvodini u disciplini 200 metara delfin. Ispred njega su tri momka koja su starija, a jedan od njih je i naš budući predstavnik na Olimpijadi.

Kako je objasnila, Vidoje ima problema s klasičnom bronhijalnom astmom, a za to stanje se preporučuje plivanje, radi razvoja pluća. Svako suženje bronhija, prilikom svakog zaveslaja, pojačava funkciju pluća, tako da je njena preporuka svim roditeljima čija deca imaju sličan problem, da ih upišu na plivanje jer ono zaista pomaže.

– Treninge imam svaki dan, osim nedelje, subotom čak i dva, stoga mi je malo teško da uskladim sve obaveze, uglavnom nemam mnogo slobodnog vremena, te je nedelja dan za druženje i to mi ne predstavlja veliki problem – kaže Vidoje. – U školi sam vrlo dobar, malo mi fali do odličnog, ali dosta nastavnika ne toleriše moj način života i nema razumevanja za moje izostanke. Imam odličnu razrednu i ona balansira koliko može. Sada nemam treninge u bazenu, što mi mnogo nedostaje, jedino imamo onlajn treninge snage.

Vidoje nam kaže da su mu najveća podrška, osim roditelja, i njegova razredna Marija Trbojević, tetka Sonja, kao i baka i deka.

– Najveći san mi je da se kvalifikujem na Olimijadu i osvojim medalju, nebitno da li će biti bronzana, srebrna ili zlatna – kaže naš sagovornik, i dodaje da mu je san da stane na postolje i učini svoju zemlju ponosnom.

I. Bakmaz