Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

Paskaljević: Napravio sam nežan film o migrantima i ksenofobiji

06.03.2020. 15:36 15:40
Piše:
Foto: Youtube Printscreen

BEOGRAD: Novi film Gorana Paskaljevića "Uprkos magli", koji je snimao i Italiji i koji se bavi migranstkom krizom, srpsku premijeru imaće večeras u Kombank dvorani u okviru programa Festa.

U najavi filma producenti su naveli da "prema podacima Interpola, danas Evropom luta više od deset hiljada maloletnih izbeglica bez roditeljskog staranja, od toga polovina utočište traži na drumovima Italije"



"Uprkos magli" je filmska priča o jednom od njih.



Film prati Paola, menadžera restorana u malom gradu u blizini Rima, koji jedne kišne večeri pri povratku sa posla pronalazi promrzlo osmogodišnje dete na autobuskoj stanici i odlučuje da ga povede sa sobom kući.



Dečak se zove Muhamed i izbeglica je, prepušten sam sebi nakon što je izgubio roditelje tokom putovanja do Italije u gumenom čamcu. Prisustvo deteta uznemirava Paolovu suprugu Valeriju, koja je isprva sumnjičava i neodlučna, ali na kraju pristine da ga prime na jedno veče.



Paskaljević napominje da je pokušao da napravi atipičan film o migrantima i migrantskoj krizi...



"Video sam desetak filmova na tu temu i skoro svi su ispunjeni nasiljem i tom bedom njihovih tužnih sudbina. Moj cilj je bio da napravim nežan film, jednostavnu priču koja više govori o ksenofobiji" kazao je Paskaljević.



Paskaljević ističe da je Italija pritisnuta migrantskom krizom više nego sve druge zemlje u Evropi.



"Vidimo da se sada strašne stvari dešavaju i u Grčkoj. Video sam da mališani lutaju italijanskim drumovima. Pokušao sam da nešto smislim i pitao sam se šta bi ja radio sa nekim od tih mališana kada bi ga sreo na autobuskoj stanici kako gleda oko sebe. Pitao sam se da li bi ga poveo kući ili ne, i zbog čega se sve to dešava...Onda sam u film ubacio segmente priče Filipa Davida o bračnom paru koji usvaja dete...Bio sam jedni stranac koji je dobio od tamošnjeg filmskog fonda da radi italijanski film i tako je sve počelo" kazao je Paskaljević i dodaje da je to već peto ostvarenje koje radi u inostranstvu.



Cenjeni reditelj kaže da je filmski odnegovan na italijanskom neorealizmu i da mu je bila velika čast da radi u Italiji.



"Nisam radio naručen film, već je tema bila moja. Odbijao sam neke predloge za snimanje filmova koji su mogli da mi donesu mnogo para, ali sam se uvek vodio idejom da mi pare ništa ne znače bez ličnog zadovoljstva. Kada sam u Italiji kao da sam kod kuće" kazao je Paskaljević.



Prema njegovim rečima deo njegove ekipe koja je bila uključena u snimanje "Uprkos magli" kazala mu je da su napravali politički film.



"Sledio sam kao i uvek trag istine...U italiji se razvila ksenofobija u velikoj meri u odnosu na migrante u momentu kada smo snimali film. Salvini je bio na korak da postane novi Duče. On je imao veliki uticaj na medije i Italijom se širila mržnja prema migrantima. Nisam želeo da taj odnos medija i katoličke crkve u Italiji prema migrantskoj krizi zaobiđem u filmu" kaže Paskaljević i dodaje da je tim filmom želeo da otvori više tema koji se tiču migrantske krize kako bi ljudi bili isprovocirani na razumišljanje o svemu što ih okružuje.



Proteklih dana migrantska kriza i dešavanja na granici Grčke i Turske zauzimaju sve veći prostor u svetskim medijima.



Paskaljević kaže da je reč o veoma kompleksnoj priči.



"Amerikanci i Rusi odlučju o dešavanjima u Siriji, a Erdogan se sveti Evropskoj Uniji jer ga ne podržava u ratu sa Kurdima. Evropska Unija će staviti zid pred migrante jer ne može da pusti nekoliko miliona izbeglica na svoju teritoriju...Naći će se kompromis koji neće podrazumevati samo izdvajanje novca za to pitanje. Potrebna je suptilna politika koja će pratiti migrantsku krizu" kazao je Paskaljević i dodao da treba pustiti preko granice životno ugrožene ljude a ne ekonomske migrante koji žele malo bolje da žive.



Kako kaže, migrantska kriza generiše veliku mržnju u Evropi i provocira organizovane grupe po ulicama koje bi da biju i da dele pravdu.

Piše:
Pošaljite komentar