Letopis Matice srpske: Odlazak u bitku sa zaboravom

Esejističku rubriku otvara tekst Vladislave Gordić Petković o romanu u 2019. za koju smatra da je pružila bogatu, dinamičnu i heterogenu proznu produkciju. Po njenim rečima romani objavljeni u 2019. napisani su u pokušaju da se povede bitka sa zaboravom, bilo da je to zaborav jasno artikulisan poetički otpor utemeljenim manirizmima sećanja, ili je pak u pitanju samostalna i privatna konstrukcija idile i uspomene. Zaborav može da bude mesto muke i tame, može da bude dobro ograđen prostor parodije ili čak i šale na temu neugodne zbilje, ali ovi potonji primeri su ubedljivo najređi. I to odsustvo humora ne treba da nas čudi: u stalno ponavljanim pokušajima da artikulišu žal za prošlošću, krize u sadašnjem životu i besperspektivnost budućnosti, romanopisci koji stvaraju na srpskom jeziku bezmalo ni nemaju prostora ponuđenog za bezbrižnu igru motivima i porukama.

Mila Medigović Stefanović bavila se delom Jovice Aćina ukazujući da se njegova celokupna literarna tekovina temelji na geografskoj i istorijskoj podlozi, a ona uključuje ljubav i smrt kao neizostavne motivske preokupacije. Roman “Strahote podzemlja” Vujice Rešina Tucića, iz 1991. koji je posthumno objavljen i 2014. u središtu je interesovanja Snežane Savkić koja navodi da autor u njemu smelo, provokatorski, kroz seksualni diskurs “između erotografije i pornografije” aktivira ideju Tela kao Teksta i Teksta kao Tela ukrštajući potencijal tri vrste “podzemlja”: političko-ideološkog, jezičkog i telesnog. Esej Marije Barne Lipkovski bavi se Medialom, jednom od najznačajnijih umetničkih grupa u istoriji jugoslovenskog slikarstva i fokusira se na misaonu vezu sa delima književika Semjuela Beketa, psihijatra i psihoanalitičara Karla Gustava Junga, ali se dotiče i paralele između svetonazora i umetničkih akcija Leonida Šejke sa jednim od najuticajnijih mislilaca 20. veka Mišela Fukoa.

U Rubrici Svedočanstva Zorica Hadžić piše o prepisci Milana Kašanina i Pavla Karađorđevića koja je važna za proučavanje istorije kulturnog života Srba između dva rata jer su tada formirana dva značajna muzeja - Muzej savremene umetnosti i Muzej kneza Pavla. Učeni knez Pavle bio je njihov osnivač i inspirator, a Milan Kašanin kičma i temelj njihovog formiranja i trajanja. Ovaj broj Letopisa donosi i tekst Ivana Negrišorca povodom smrti ruskog publiciste, prevodioca i slaviste Ilje Čislova (1965-2019) koji je neskrivenim zanosima i strastima bio vezan za srpsku kulturu i srpski narod, dok Angela Rihter piše In memoriam nemačkom slavisti prof. dr Manfredu Jenihenu (1933-2019). Razgovor sa Milenom Alempijevićem, pesnikom, pripovedačem, romansijerom i esejistom iz Čačka vodio je Milan Gromović.

Poslednje strane Letopisa donose kritičke prikaze novih knjiga, kao i pozorišu kritiku Ivone Janjić o tendencijama u srpskom teatru.       

N. Popov