Izložba i predstava Jana Fabra u Beogradu
Izložbom “Praznik malih prijatelja”, koja je otvorena u Narodnom muzeju belgijski umetnik Jan Fabr je ponovo, nakon trijumfa predstave “Olimp” na Bitefu 2017. osvojio beogradsku publiku i dokazao zbog čega važi za jednog od najinovativnijih i najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene.
“Deleći s nama svoju strast, promišljanje i spoznavanje sveta insekata, Fabr istovremeno provocira posmatrača na preispitivanje vlastitog vrednosnog sistema, svojih uverenja i životnih shvatanja. Vođen svojim umetničkim nadahnućem i životnim stvaralaštvom, drži nas neprekidno budnima”, kazala je otvarajući izložbu direktorka Muzeja Bojana Borić Breškovićeva, dodajući da nas umetnik pomoću svojih “malih prijatelja” uvodi u svoj stvaralački svet.
Posetioci Narodnog muzeja su bili zaintrigirani neobičnim Fabrovim spajanjima insekata i predmeta iz čovekovog svakodnevnog života. Mogli su se videti paukovi sa led lampicama na glavama, krilati insekti sa žiletima na leđima ili tamponima i mecima ispod krila, jelenci sa otvaračima za flaše na nogama… Svestrani belgijski umetnik Jan Fabr svojim gostovanjem povezao je tri institucije - Kulturni centar Beograda, Narodno pozorište i Narodni muzej, a ovom izložbom kroz crteže i skulpture “fantastičnih insekata” beleži, analizira i komentariše ljudske aktivnosti i emocije, kao i svoj mitski univerzum usredsređen na pitanja života i smrti, lepote i užasa, krhkosti i nasilja, smrtnosti i večnosti...
Izložba će biti otvorena do 5. aprila. Izložba je jedan deo Fabrovog stvaralaštva jer je beogradska publika mogla da vidi i monodramu “Noćni pisac” u njegovoj režiji u Narodnom pozorištu, a biće objavljena i treća knjiga “Noćni dnevnik 1992-1993”. Višeminutne stajaće ovacije i aplauzi pozdravili su izvedbu Slobodana Beštića koji je u intimnoj atmosferi, za stolom, uz bokal i cigaretu, i uz suptilnu muziku Stefa Kamil Karlensa, izražajno preneo Fabrove lične dnevnike i provokativnu autobiografiju. Beštić vodi publiku kroz vremeplov između osamdesetih, devedesetih do dvehiljaditih, kroz Fabrove spise tokom dugih noći u rodnom Antverpenu, te gostovanjima u Parizu, Briselu, Njujorku, Bazelu…Poput Fabrovih crteža i njegovi tekstovi oslikavaju njegove želje, iskustva, razmišljanje i opsestije sobom, umetnošću, strašću… “Voleo bih da su predstave kao droga, a da publika nakon nje halucinira narednih nedelju dana...Ja dišem umetnost, ja izlučujem umetnost...”, izgovara Beštić, a piše Fabr, koji je zajedno sa publikom na nogama zadovoljno aplaudirao glumcu dok se nije spustila zavesa.
K. R.