Čoka se u svetu pročula po stonom tenisu

Stonoteniska sala čokanskog kluba ponela je ime osnivača, a na njenom ulazu uz spomen ploču čika Pišti u čast je i obeležje posvećeno Iloni Kiralj (1960-2010) koja je takođe ostavila neizbirisiv trag u istoriji stonog tenisa u Čoki i kao igračica i kao profesionalni trener.  

Sticajem okolnosti prostorije i sala STK Čoka su u istoj zgradi, gde je smeštena oštinska administracija, a u ovoj nedovoljno razvijenoj potiskoj opštini uz Industriju mesa “Čoka” koja je bila brend ove sredine pa propala, Čoka se pročula i po stonom tenisu, o čemu svedoči bogata riznica trofeja sa domaće i međunarodne scene.

Riznica stonoteniskih trofeja Čoke pomalo gubi sjaj, ali ono što je postignuto do sada je za nezaborav. Ljubiteljima stonog tenisa dobro su znana imena Eržebet Palatinuš, Gordana Perkučin, Ilona Kiralj i još nekolicine igračica koje su bile perjanice tog zlatnog doba, kada su Čokanke u dva navrata igrale u polufinalu Kupa šampiona Evrope, jer su od 1975. do 1980. godine osvajale četiri seniorske ekipne titule prvaka Jugoslavije.

- Čika Pišta je iz te stonoteniske čokanske kuhinje izvlačio maksimum, imajući iskustvo iz Nemačke gde je dve godine bio prvak Evrope sa muškom ekipom Sarbrikena u kojoj je igrao jedan od najpoznatijih svetskih igrača Jan Ove Valdner. Ipak, i pored tog izuzetnog uspeha, njegova najveća ljubav je bio klub u Čoki, čije su stonoteniserke ostvarivale vrhunske rezultate, mada su pored njih na momente uspevale da zablistaju i postave stonotenisera, naročito generacija u kojoj su bili Jožef Juhas i Zoltan Melik koji je kasnije stasao u vrsnog trenera i dugogodišnjeg selektora reprezentacija osvojivši sa Senćankama uzastopno čak deset seniorskih ekipnih titula državnog pravaka - konstatuje koordinator stručnog rada u STK Čoka Laslo Kormanjoš. 

Rezultatski devojke iz Čoke su i kasnije bile uspešnije, visoko kotirane na evropskim rang listama u svojim uzrastima, među kojima su se isticale sestre Erdelji, Golić i Tapai. Ilona Kiralj je kao selektorka reprezentacije Srbije predvodila našu reprezentaciju u kojoj je su od šest četiri bile reprezentativke iz Čoke: Anamarija Erdelji, Eva i Timea Tapai i Ivana Nadrljanski, kada je osvojena vicešampionsku titulu na prvenstvu Evrope u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji 2003. u Novom Sadu. Zahvaljujući kvalitetnom radu u klubu Silvija Erdelji je 2004. godine uspela da se kvalifikuje na Olimpijske igre u Atini.

Dugogodišnja dominacija Čokanki na stonoteniskoj sceni je u nekoliko navrata zastajala, da bi potom nailazili novi talasi talenata, željnih marljivog rada i odricanja. Jedan od tih talasa pokretao je trener Predrag Golić, koji je bio začetnik generacije u kojoj su se potvrdile  Biljana i Katarina Golić, Slađana Dragoljević, Sanja Bečejski i drugi. Sudbina malih sredina je i da igračice i igrači kada stasaju odlaze u druge sredine zbog studija i egzistencije, prestankom bavljenja sportom, tako da nije lako sačuvati renome i ugled kluba, jer nije pristigla nova generacija. Poslednji zapaženiji uspeh zabeležen je 2013. godine, kada su juniorke Čoke bile ekipne prvakinje, juniori vicešampioni Srbije, a te sezone je i seniorska ekipa igrala i finale plej-ofa za titulu prvaka Srbije, ali je izgubila od Senćanki u majstorici. Tako Čokanke posle četiri ekipne seniorske titule u nekadašnjoj Jugoslaviji nisu uspele da osvoje titulu prvakinja Srbije.

Prva ekipa STK Čoka se posle četiri decenije već tri sezone ne takmiči u Super ligi Srbije, nego je stepenicu niže u Prvoj ligi, a da se sunovrat ne bi nastavio u pomoć su pritekle bivše igračice. Reketa se ponovo latila Katarina Golić, nakon porođaja je priskočila u pomoć Eva Berze (devojačko Tapai), da bi se sačuvao prvoligaški status, što nije bilo lako sa nekolicinom izuzetno mladih igračica. Sticajem oklnosti iz novosadske Vojvodine se vratila Ivana Milovanović, priskočila je u pomoć i Izabela Mesaroš, pa sa tako okupljenim snagama u prošloj sezoni nedostajalo je malo sportske sreće i svega jedan bod za učešće kvalifikacijama za povratak u superligaško društvo.   

Trener STK Čoka je od ove sezone je nekadašnja igračica Sanja Detari (devojačko Bečejski), u stručnom radu pomaže joj Laslo Kormanjoš, pogotovo što u klubu radi školica stonog tenisa.

- Stoni tenis u Čoki je sada privlačan onoliko koliko je klub otvoren da se pogleda oči u oči sa vremenom u kojem bitiše - smatra Kormanjoš. - Dugo smo se zalagali da stvorimo kvalitetnije i bolje uslove za rad tako da sada imamo jedan od najsređenijih klubova. Međutim, kada smo izvršili rekonstrukciju i opremanje sale, popravili krov da nam ne prokišnjava i imamo deset stolova na kojima stalno može da se trenira i igra, ođednom su nestala deca. Nisu deca nestala u bukvalnom smislu, nego se broj dece u jednoj generaciji u osnovnoj školi na srpskom i mađarskom jeziku u Čoki drastično smanjio, jer imamo tek njih 15-20 u generaciji, a nekada ih je bilo skoro 100...

- Uslova ima pa čekamo da se malo popravi i stabilizuje situacija, da se vrate oni koji su odavde u poslednje vreme otišli iz egzistencijalnih razloga u Evropu i beli svet. Verujem da će doći vreme da opet imamo dovoljno dece, pa da polako počnu stasavati novi šampioni. Gotovo je neshvatljivo da kada su se stvorili idealni uslovi za rad stonoteniskog kluba, nema dovoljno dece za selekciju. Nestala je nekadašnja stonoteniska baza, a ni publike na stonoteniskim mečevima nema kao nekad.  Od školice stonog tenisa za najmlađe do seniorskog pogona imamo oko 40 aktivnih članova svih uzrasta. To i nije tako malo, kada ih treba ispratiti stručnim trenerskim radom na treninzima i takmičenjima, pa bi bilo idealno da klub u sali stalno ima dva trenera - ukazuje Laslo Kormanjoš.

n Tekst i foto: M. Mitrović