OkoTVoko: Televizor

Od onog dana kada sam se rodio 1. juna 1968. godine, to je bio moj najbolji drug. Za prvi rođendan sam dobio crno-beli televizor koji je krasila bela šustikla. Sve što sam znao u životu učila me televizija. Dobrim pesmam, lepim nedeljnim popodnevnima, pa i prvi porođaj sam video u emisiji „Poletarac”.

U osamdesetim došao je televizor u boji, a u vremenima kad je bio Ante Marković, kupili smo kvalitetne kolor televizore koji su trajali decenijama. Ako se pitate zašto još uvek traju Zdravko, Brena, Neda, Brega, Tonči to je zato što su iz onog vremena kada se znao red i JRT šema. Znalo se kad je Minimaks i „Od glave do pete”, „Tobogan”, Joca i Minja, „Sedam plus sedam”, „Otpisani”, „Opstanak”, Branko Kockica, „Željoteka”... Danas je došlo digitalno doba. Ne možeš gledati televizor ako nemaš LCD ekran i komplikovanu opremu. Televizor je postao kao svemirski brod. Mnoge starije gledateljke moraju unuke da pitaju šta da rade kad se ta skalamerija restartuje.

Sve se promenilo, pa i medijska atmosfera. Dok se nekad znalo da na Radio Beogradu i Radio Novom Sadu pevaju samo Zvonko, Anđa, Miroslav i Lepa, isto tako se znalo da se na radio Šapcu mogu slušati Šemsa i Sinan. Danas te razlike gotovo i da nema. Na „Oskaru popularnosti” svi koji su učestvovali su imali svoju težinu, ime i prezime. Danas se na spektakularnim prenosima spajaju pite i krompirače. Tradicionalni pevači se mešaju sa reperima koji psuju i šalju vulgarne poruke, a sve je propraćeno tabloidnom pompom. Osećaj posle takvog jednog programa, između lažnih aplauza i grešaka u TV prenosu, je jedno veliko ništa. I uopšte nema problema što smo ratovali, što smo se svađali i mrzeli - ujedinio nas je neokapitalizam. Većina konzumenata pop kulture u Zagrebu, Sarajevu, Beogradu, sluša isto. Aj-Di-Džej tjun, ritam mašina, što jednostavniji i primitivniji tekst i evo nazovi hita koji će da ima na milione pregleda. Ako ne slušaš to, reći će ti da te pregazio parni valjak vremena, a tebi teško da uhvatiš ritam.

Televizija je u velikom problemu jer aktuelna estradna scena nema šta da ponudi. Danas je format programa postao važniji od suštine. Mini suknja voditeljke je pre kvalifikuje za naslovnu stranu tabloida nego ono što govori. Televizija će biti u velikom problemu, pošto novi medij Jutjub traži samo šizaone i ludione. Otuda i takmičenje ko će biti primitivniji, gluplji i agresivniji. A opet televizija nije više toliko važna u našem životu kad možete da je gledate odloženo, na zahtev, preko mobilnog... Da izljubimo Novaka Đokovića i da kažemo „Hvala ti, Nole, što postojiš jer da tebe nema, ne bismo se okupljali u kafanama i u kućama ispred televizora”. Kao nekad što smo se okupljali da gledamo Miju i Čkalju.

Gospođa televizija je duboko zagazila u klimaks. To su te opasne godine. Njen će izbor biti da li će ličiti na Šer i Tinu Tarner ili će da bude Mica Trofrtaljka ili Sandra Afrika i Tijana Ajfon. Hvala bogu i novim vremenima i što još uvek imamo daljinski upravljač kao jedini izbor naše mentalne slobode.

Aleksandar Filipović